Delo

414 Д Е Л 0 нисам могао Вам раннје одговорптп. Према Вашем налогу нисам иропустио представити н јасно протумачнти Врховном Вожду и неким члановима управе садржину ове две депеше. После дугога договора они су закључили, да се не могу друкчије измиритп с Портом, већ по условпма, које су последњи пут преко својих посланпка иредложпли Челеби ефендијн у Софији, а којн се, као што је познато Вашем Превасходству из тог извештаја од 12 овог месеца, састоје у томе: 1. да се народ не разоружава и 2. да се Турци не наеељавају међу њих, пристајући са своје стране да приме пашу с неким деломво.јеке, која ће ооразовати гарнизоне у градовима и паланкама. Ако Порта не нримп ове њихове молбе, то њпма не остаје ништа друго, до да се бране оружјем до носледње капи крви, јер — говорили су, пз искуства знају да се не могу ослонптн ни на какво уверавање Турака.“ „А што се тиче тврђење министара да је српскп народ јаче угњетан сад него пређе, нпје истина. Ово ја бол>е знам но пко други. А и може ли се шта сравнптп с убиством невпнпх и беа суда, отимањем жена п скрнавл>ењем деце? Па ово је баш п био повод устанку народа, а тога данас пема. Лаж ,је да само Врховнп Вожд п Миленко с неким делом устанпка не даду да се врати Србија Порти.1 Свн они подједнако мисле, а .Миленко чак и нпје овде, — пма већ две годпне како је оставио Србију н сад је у Одесп. „Врховни Вожд питао ме је, да ли сам добио од Вас одговор на моје нитање од 80 марта, то јест односно његове жеље да се нресели у Русију. Молим Вас да ме ночаствујете тпм одговором. „Р. 8. Пошто сам наппсао ово саопштио мп .је савет, по заповестп Врховнога Вожда, писмо, које је добио из Ниша од румелп валиса Кнрели-Али-паше од 20 овога месеца, којим га извештава, да су, како он тако и друге паше добили заповест да силом оружја нагнају Србе, да се нокоре одредбама, које се односе на њих, закљученим пзмеђу Порте и Руског Двора, и акопохптају покорити се, то ће се одустати од војне. Саветовао сам пх, да одговоре румели валиси: да су они преко својих депутата поднели Челеби ефендији последњу молбу, и да очекне с војнпм нападом докле не добпју одговор. Не знам шта ће сад учинити, 1 Ово .је тврдио реис ефендија на поменутој копференцијп, држано.ј у Цариграду 29 маја 1813 године.