Delo

ОДНОСИ РУС-ИЈЕ ПРЕМА СРБИЈН 415 алп се већ спремају да силу силом одбпју. Жао ми је, што ме досад не удостојише упутством шта треба ја да радим на случај какве опасности овде.“ Међутнм Пталиски је већ 18 јула наредио преко конзула Кирика у Влашкој Недобп, да напусти Србију и о томе је известно Румјанцова 2 августа, али Недоба није отишао. Узтојош јавпо му је нзвешће Кирика, како су аустријанци тајно из Земуна известили Србе, да магацини и војна спрема стоје на расположењу Срба као и пре и да се за новац могу снабдети свима потребама за војску. Али овакав допуст дат је и Турцима. Пталиски је још јавио Румјанцову, да је Аустрија предложила своје посредннштво у сриској ствари, на је султан одбио. Пз извештаја Италискога од 2 септембра видисе, даје 18 августа стнгао нарочити изасланик из Петерсвалдена у Цариград с денешом, која је садржала наредбе цареве одноено изјава Портина по српској ствари, а 31 августа добио је депешу Румјанцова од 30 јула по истом предмету. II једно и друго одмах је саопштио Порти, нашто му је ренс ефенднја одговорио обичним фразама како Порта жели да испунн VIII тачку Букурешког Уговора али то Срби неће и упорно одбијају предлоге портпне, потврђујућн ово Карађорђевим писмом, у коме .је речено: да ако Турци имају падишаха п ослањају се на његову силу, то Србп имају Бога, на кога се уздају. Уз то .је реис ефендија опет прогестовао што ће Недоба још у Србији, доказујући да би Порта нмала право употребити најстрожије мере према српскоме народу, пошто је њена војска отишла у Србију, али дајеонанареднла, да се благо поступа према онпма, који изјаве покорност. Међутим ово се не слаже с онпм извештајима о понашању Турака, које је Пталискп добно од генералног конзула Кирика нз Влашке. У саопштеном материјалу Уљаницкога има још неколнко занимљивнх писама и извепггаја. Од тих најзанимљивије је Неселродово писмо Пталиском из Теплица, писано 21 септембра 1813 годнне, а које је стигло у Цариград 17 новембра. У писму се говори: како „император узима живо учешће према Србима. Међутим извештаји из Србије јављају да се они налазе у најкритичнијем положају и да су Турци заузели неколико тврђава, и ако нокоре овај несрећан народ, то да су намерни исећи све, што је нрешло седам годпна. Пмператор не може допустити такву несрећу овоме народу, и с тога се решио учннити за њих одлучније кораке.