Delo

424 Д Е Л 0 боље рећн, акутни значај поглавито после париског мира 1856. У стварн је то ппгање постојало још и много раније; оно је било на дневном реду још одмах после ерпске, а нарочито после грчке револуције у почетку XIX. века. Али у првој половини тога века ово питање још нема јасно формулован карактер међународног питања или, тачније речено, нема га у онаком облпку, како то впдимо у другој половнни прошлог века. Такав карактер добија оно тек од париског, а нарочито од берлннског уговора о миру; ови уговори претварају га у турску међународну обавезу и тнме му дају облик битно друкчији од тадашњега. У Турској је било још и много пре кримског рата државника, којн су се озби.љно старали да већ иомољеном пптању о реформама даду такав облик, да оно не само не буде разорни елеменат за царевину, већ баш нанротив да нослужи као средетво за препорођај царевине. Као први, колпко толико озбиљан корак1 на овоме пољу, свакакр је знаменитн ђулханскн хатпшериф од 1893. годнне, назваи тако но имену једне султанове баште у Цариграду. Овај је хатпшериф бно нека врста устава, који је султан (Абдул-Меџнд) давао свима евојим поданицпма без разлике вере. Он је, до душе, као што каже .један писац, у ствари само „утврђивао на пергаменту обећања, која је султап Махмуд још раније изговарао у разним приликама и огласио за закон он<>, што је у току времена у опште већ постало обпчајним иравом“. Алн је важно што је њиме звапично прокламовано једно начело, које се доцније све више развијало: начело рефорама у модерном смислу. Тим је уставом'1 прокламовано да нико не може бити ногубљен без судске осуде, обећана израда кривичног закона, зајемчена нриватна сврјнна, и од самог султана истакнуте злоупотребе и рђаве стране у администрацијп, 1 2 31 „Кс ргеппе-г рго§гагате <1е 1а геГогте“ иели о ње.му Енгелхарх (Тш цше <•< Тап/лгаак I. 36.). А у мемораплуму. који је 1867. поднео Фуад-паша предстаннпцима великпх спла о прпменн п пзвршењу хатихумајуна ол 1856. стоји:.. „Царскп ферман од 18. феб. 1856.. само је потврда п дал.е извођење ђулхаиског акта, који је свечано декретовао режпм једпакости и отворио еру рефорама у царству“. — Меморандум в. у Тез1а. КесиеП <1ез 1гаИез <1<‘1а Рог1е ОИога.. Арр. Т. VII. р. 458. 2 Хелвалд Ф. Ислам. Турцн п Словенп. Прев. Ог. .1. Р. Српске Новнне од 1878. 3 Текст хатишернфа у Тез1а. КеснеИ еГ/. Арр. Т. V. р. Рапз. 1882. р. 140—143. и у Аг1з1агс1п-веу. Ее^1з1а!топ ОИотапе II раП. Сопз1апНпор1<‘ 1373—88. п т.д.