Delo

КРИТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 4 се пазити, да зграда оуде обезбеђена од ватре и влаге, као и на довољно пространство и удобност, грејање и осветљење зграде. Још ваља нагласити, да ири изради илана идеја архитектонске лепоте мора доћи после подесности, јер свака зграда треба у првом реду да одговара својој намени. Што се тиче грађевинског уређења, зграда за библиотеку треба да има: одељење за рад управнога персонала, које ваља да је окренуто северу, по могућству у средини зграде, нарочито са довољном вешилацијом, одвојено од собе за издавање књига. За тим, код већих библиотека, има и соба за неповезане књиге и часописе, према потреби и књиговезачка радионица и соба за паковање. За публику је гардероба, која се може лако контролисати, што је могуће ближе читаоници (спли за читање), а ова је за читаоце главна ствар. Величина јој је према потреби; она мора бити видна, висока н пространа, да се добро проветрава, добро греје, да је одвојена од соба за књиге, да је слободна од сваког узнемнравања, архитектонски достојанствена али не и раскошна. Код магацина за књиге ваља нарочито пазити, да у што може бити мањем простору буде што већи број књига, али да се тиме не штети прегледност и лака употреба. За рукописе и цимелије потребне су нарочите собе. После ових напомена Грезел баца поглед на праксу, те да се види, како је библнотечка архитектура до сада одговорила постављеној задаћи. У почетку су за библиотеке узнмане зграде које су се затекле. Доцније су зидали нарочнте зграде, имајући у виду поглавито естетичке захтеве, особито у Италији (ВЉИо1еса ИаигепПапа у Фиоренци). У Немачкој је нарочито за библиотеку грађена, по игалијанском угледу, зграда у ВолФенбителу, у коју се библиотека уселила 1723. године, и трајала је до 1887., када је замењена новом. После ње, по времену, долази Краљевска Библиотека у Берлину. Великијенапредак на пољу библиотечке архитектуре учпњен са величанственом зградом за опшги царски архив и краљевску дворску и државну библиотеку у Минхену, озиданом 1832 — 1843. Нарочити грађевннскн стил (галериски систем) имају велике америчке библиотеке (Бостон, Њујорк, Балтиморе). По новијем су систему у Америци библиотека у Чикагу, нова земаљска библиотека у Бостону и конгреска библиотека у Вашингтону. У Европи су американског система библиотека 81. ГтепеуеНе у Паризу и градска библиотека у Греноблу. Све су ове библиотеке описане. — У новије је време отео маха бољи тако звани магацински систем, који одговара главпим погодбама за добру библио-