Delo

КРПТИКА II БИБЛИОГРАфИЈА 467 625.), вели: „Српско-хрватски језик обухваћа српско и хрватско паријечје (Мши1аг4): која се, данас, једно од другог, битно разликују. Српски, који се опет дијели на источно и јужно наријечје (Г)1а1ек1), говори се у Србији, Херцеговинп, Црној Гори и једно.м дијелу (Р!)1 Босне и Далмадије. А Хрватски, у Хрватској: јужно од Купе (?!), у Босни: западно од Бабе-планине (?!), на нстоку Истрије и у дијеловима Славоније (!) и Далмације“. Како сс види о Банату, Бачкој, Старој Србијн п Македонији и о осталим дијеловима Славоније (?) и Хрватске, нема ни помена. Иод бро.јем 626. дотиче се црквене књижевности и старосрпских законика и кроника из 13., 14. и 15. вијека. Затим се осврће на Далмацију (бр. 627.): *У 15. внјеку ночнма у Далмацији, нарочито у слободном граду Дубровнику, бујан рад на књижевном пољу: најпрво хрватским, касније јужно-српским наријечјем Цп бМзегМсћег Мипс1аг1)“. Навађа Марулпћа, Менчетића, Гунду.шћа н оба Палмотића. Прелазећи на „новију српско - хрватску књижевност“, расправља: „Аустријски уплив (?), послије успјеха у турском рату, благотворно је дјелавао на душевни живот у Србији. Услијед тога, народно образовање, отпочело је да се нагло развија“. Под „аустријским упливом“, што је редакција мнслила, тешко је погодити; ако није уплив српске кљижевности из српских крајева Аустро-угарске Монархије? Од српских књижевника споменути су: Рајић, Доситије, Бук, пјесник Ракић, Милутиновић, Његуш и М. Бан. 0 хрватској књижевности се вели: „II хрватска књижевност у 19. вијеку узела је полета, који је достојан пажње. Али она се приближава све то више српској књижевности, без које се друкчије ни сматратн не може“. На пошљетку се овај преглед завршује „ српско -хрватском народном поезијом“ (бр. 629.), гдје се опет истиче Вук и говори о народним умотворинама Срба и Хрвата. Пошто је код других књижевности назначсно име писца, а код књижевности мањих народа, није, онда нема сумње, да и сама редакција није задовољна оволиком и оваком њиховом обрадом. Она осјећа, да .златној књизи светске књижевности“ требајош које зрно злата. Зато и прилаже свакој књизи но једну листу, са молбом, да се примједбе упуте редакцији, која ће их, са благодарношћу, наравно, ако су оправдане, примјенити у новом издању. Ми Срби, имајући на уму важност овог лексикона и границе до којих ће допирати, у току изв.јесног времена, — имајући на уму, да ће се „Спеменова златна књига свјетске књнжености“ сваке године расутп у стотине хиљада примјерака, онда нам није свеједно, шта ће се и колико ће се рећи о Србима и Српској књнжевности. С тога, нека је на аманет позватима, да, у новом издању споменуте књиге, буде заступапа Српска Књижевност како треба и како јој долпкује. Ђ. А. Чокорило. 1 Свугдје ? п ! у загради је наш.