Delo

46 Д Е Л 0 резултате, које бп бнло детињасто хтети одрицати: алп ови резултати као да су били плаћенн мало скупо. Хтели су у окупнраној земљи урадити много и урадити брзо, створптп себп озбиљне и видне разлоге за дефинитнвно заузеће. Затојетребало потрошитп много за мало година, п ти трошкови јако притнскују земљу. Ја не говорим о обвези војннчке службе, и ако босанскн пуковн, ко.је шаљу на службу у Беч, у Грац и у Пешту, према говору добро обавештеннх личностн, не показују у том неиомућено задовољење, које им неки пут нридају. Али је истпна, да су порези, данак, који скупља државна благајнпца, трећпна која припада власнпку земље, врло тешкп и да начин. на који се онн скунљају, доприноси можда њиховој страшној тежнни. Треба додати, да је поред финансиске управе н цивилизацнја, нагло унесена у нову земљу, етварајући нове потребе, имала неке неповољне последице. Један помоћник начелника, ко.јп беше посматрач н вољаше размпшљавати, објашњаваше мп, да многп његовп грађани, нроизводећн на својој земљн више, имају ипак мање него пређе, и он ово објашњаваше тиме, што су потребе расле према наиретку брженего прнходп: железница, на пример, скунља н угоднија, заменнла је спора п економна саобраћајна средства иређашња, нутовање пешпце .јевтино н тако лако у земљи, где према старо.ј нословнци „хитња је ђаволскн посао “ Макаква да је вредност овога објашњења, у коме нма ис-тнне, у сваком случају утврђена чињеница постоји. У Босни бар што се тиче садашњег поколења, може се рећи, да се оно не може потпуно хвалпти доброчинствпма ове цивилизације. Тако исто управници аустрискн узалуд говоре, да они желе ставитн сво.је грађане „у вату“, да им је задатак и стална брига „лупати главу, како би ушли у срце народно.“ Народ упорно затвара сво.је срце. Не водећп овде рачуна о полнтичким разлозима за опознцију, у Босни има незадовољства код Мухамедоваца као и код Срба.1 Неки пут се жалбе исказују отворено, у меморандуму, којн се носиуБеч; то се збило 1897. годнне. н то тек што се збило опет сасвим недавно. Ја знам, да се званпчно одбп.ја свака вредност овим поступцнма, да се праве као 1 О огранпчењу. које је етавл.ено самоеталнпм с-рпскпм општннама у управи њпховнх школа и у пзбору свештеника. н о доста жпвом незадовоетву, које је пропзвело ово владпно мешање — упоредп А. Лероа-Болпје. наведени чланак. с. 106—109.