Delo

48 ДЕЛО уступљене постаје газда после десет годнна. Тако су на северу ове земл>е, у Посавини, насељенн Чесн, Нољаци, Словацп, а другде Талијани из Трентина. Али језгра ових досељеника састав.иена је од Немаца, који долазе пз Аустрије п особито нз Немачке: на збир, којн добивам од 533 досељене породице, 356 породица јесу чисто немачког порекла. П овп насељеници, који су земљорадници, намештају се у овој земљн на становање; они ту осннвају напредна села: Внндхорст, где је 1885 године било 709 Немаца, што су дошли из рајнскога краја, на 14 поданика аустриских; Рудо.тфстал, насељен нарочпто Тиролцима; Франц-Јозефсфелд, у коме станују Швабе из Угарске; друга места, Брањево, Дуго Поље, п још друга, где се налазе Немци са севера, Хановеранцп, Луксенбуржани, Прусп. II говорећи ио бројевпма, овај покрет насељавања може се без сумње чннитп мало значајан: није пак мања вредносг једнога симптома, којн би показао, ако то буде потребно, бригу, коју нисцн пз Немачке воде „о сврјој немачкој браћи у Босни.‘‘ Ово ни.је све. Треба видети, каквпм се начином ексн.тоатише ионеко богаство ове земл.е. Босна садржи големо благо у пространим шумама храстовим, јеловим п буковпм, које покрнвају готово две трећине њена зем.љпшта. Њихова екснлоатацпја устуиљена је страним кућама у земљп, особито за храстову гору великрј кући Морпурго п Паренте из Трста, под погодбама, које пазивају подругљивим. Како би.тосаовом последњом тачком, коју ја не могу исинтати, несумњиво је да.је ово јако пстпцање шумскога имања уве.то у Босну друго страно усељавање коме је особито Маџарска дала елемената. Маџарскп Јевреји беху поглавито похнталп, да освоје ове нзворе добнти, п броје на хиљаде оне Јевреје, који дођоше да потраже п да нађу срећу у окуппранпм крајевима.1 II ево пос.тедњег факта, можда најзначајнпјег. Но географском положају Босна је окренута Јадрану; њенп прпродни пзлази налазе се нрема мору. Као да.је показано, да Босну треба везати пре свега са великнм трговачким нристанпштпма у Далмацпји. Место тога шта су урадили? Пма до душе железница, која од Сарајева силази у нрнморје; али ова пруга, вр.то знаменпто дело, узаног је колоеека делимице, па шта впше и зупчаста: сем тога се свршава у теснацу, или готово у нечем та1 Упороди А. Лероа-Колн.је, наведенп чланак, <•. 122—3.