Delo

72 Д Е Л 0 питања иадазе у турској редакцнји, тражилп су да уђе горња одредба. — Нуномоћници Порте учшшше неке замерке. Онн су доказивали да је непотребна нарочпта одредба. пошто се мпсао о давању слободе Србима налазп прећутно у опроштају н мнлости, што нм је осигурано чланком ас1 ћос и који је једаи од основних чланова у ирелиминаријама, да се не треба удаљаватн од ове основе и да се ради евоје личне одговорностп морају уздржати сваке клаузе која бп унела ма какво новачење или додатак горњој основн. — Руски пуномоћници одговорнше да ова клауза није ни новачење нн додагак основн прелнмпнарија; она је само развијање, природна последица, јер пошто је општа милост обезбеђена целом народу српском, то треба објаснптн дасе та милост простире и на оне, који су судбином рата допали роиства; најпосле тражили су која је то препрека. која смета овој одредби да се унесе. Отомански пуномоћнпцн истакли су да су, можда, многн примилн муслоланску веру, а то је околност која смета да их врате као хришћане међу Србе. — На то су руски нуномоћннци одговорнлн да се таква лица могу метнути у нсту категорију као заробљеннци у онште, којп су запали у току овога рата, и да се та одредба редигу.је баш у том смислу. — Пуномоћници Портинн напоменуше да бп то бпло понављање, а како општи члан који се гиче заробљеника, обухвата лнчности целога народа, то нарочнта одредба за то иостаје сувишна. — Пуномоћници рускм рекоше да овај члан не означује „личности некога народа које су“. На то пуномоћнпцп Порте нредложнше да се ове речп уметну у општи члан о заробљеницима, и да се не уносп засебна одредба.“ После овога пришло се чптању деветога члана. На иоследњој седннци (19.) која је држана 16 маја прочиган је уговор прво на турском, затим на француском и један акт, који је садржавао два одвојена, тајна члана, па су после потппсалп и нзмењали и тако се закључио тај знаменнтп по Србе Букурешкн Мпр. За време преговора између руских н турских пуномоћнпка било је предлога од руских пуномоћнпка у корист Срба, којн нису примљенн. Радп правилиијега схватања односа Русије према Србији износимо овде п те пројекте. Тако Уљаницки у поменутом свом раду на страни 66 н 67 износи овај пројект члана о Србима: „Блистателна Отманска Порта ценећп оно учешће, које узима Његово Пмператореко Нелпчанство Самодржац с-впју Руса