Delo

ОДНОСН РУСНЈЕ ПРЕ.МЛ СРБИЈИ 71 српском народу, који је од старине (ађ аиИсрго) поданпк ове силе п који јој плаћа данак. Алп с погледом на учешће Срба у овом рату против Турака потребно је изрично уговорити безбедност за њнх. Према томе Узвишена Порта даје Србима милост и потпуни опроштај. С тога њпхово споко.јетво не може битп нарушено никојим начином за нрошле догађаје. — Утврђења, која су Срби за време рата подигли у својој земљи, а нре рата нису постојала, у колнко су за у будуће непотребна, порушиће се а Узвпшена Порта ће, као и пре заузети остале тврдиње, паланке н друга утврђена места, која онде од вајкада постоје и снабдети артиљерцјом, муннци.јом и осталим војним потребама. Она ће у ова места завести гарннзоне како за најбоље нађе. Али да ови гарнизони не би чннпли Србпма насиља да не бн газилп права поданика, Узвншена Порта, покренута осећајима милосрђа, обезбедиће еигурност и мир српском народу, што је неопходно за овај мах. Она ће дати Србима на њнхове молбе оне исте повластице, које уживају њенп поданици острва н других некпх крајева, те ће тако окушати с-воје велико милосрђе остављајући њима самим управу у унутрашњим пословима. Порта ће узпмати од Срба умерен данак, али ће га Срби сами купити и Порти предаватн, најпосле она ће све ове ствари уредпти у договору са Србима." Прелнмннарнје потппсаше пуномоћницн обе уговорачке спле. За тим велики везир и генералиснм Узвишене Отоманске Порте, Његова Светлост Ахмед-паша и главни војвода, гроф Кутузов. Кад је главнп војвода послао цару руском Александру ове предходне услове уговора писаше му: „Предајем се великодушности Вашега Императорскога Величанства. Што ништа боље ннсам могао учпннтп томе.је узрок положај ствари у Европн а да ннсам пропустио нншта, и да сам чинио све што сам могао, томе је сведок Бог.“ На седницн од 8 ма.ја 1812 годпне пуномоћнпци су приступилн коначној редакццји Уговора за мнр. II пнтање о Србима добило .је коначан сво.ј облпк у осмом члану уговора Како се нри редиговању овога члана водио спор између пуномоћника обе силе навешћу овде: „Члан 8 који се тпче Срба показује у Француској редакцп.јп нарочнту погодбу да се пусте и онп Срби у слободу, које је ратнпчка срећа бацила у ропство. Пуномоћннци русшг, иошто су учинпли напомене на празнине, које се у погледу овога