Delo

ОДНОСИ РУСИЈЕ ПРЕМ \ ГРБИЈН 1 •) Пре но што пређемо дал.е да видимо како је Порта испуннла оему тачку Букурешкога Уговора, и шта је Русија предуапмала да нагна Порту да је испуни, потребно је да бар у најкраћнм потезима впднмо шта су радили Срби док су вођенп овн преговори, како су примили овако за њнх закључен мир. Чим је Кутузов постигао успехе као главни водвода, на Дунаву, п како је почео водитн нреговоре с Турцима за мир, Срби су мпслили да је дошло згодно време да се једном и њнхова судбина решп п остваре сва обећања, која су им давана <>д главннх војвода руских илп наглашавана од самога императора. Тога радн крајем 1811 годнне одреде нарочиту депутацију, која ће нћи Петроград и захвалпти Пмператору у име целога народа на указаном добру и помоћи. Поред тога намераваху замолити да се царека обећан.а у дело приведу при закључку мнра с Портом. У депутацнју су ушли Јаков Ненадовић, Спма Марковпћ и Миханло Грујовић. Ови депутатн дођу у Влашку одакле нх Кутузов опреми у Петроград давпш им за пратиоце једнога курира и једнога официра из сво.је свнте. Овај официр беше честити н родољубиви Србин Јован Радпћ, родом пз Далмацнје. 3’ Петрограду су врло лепо примљени. Цар Александар примно пх је не само званично већ и фамилпјарно. Оп их је уверно да жели срећу српском народу и да се стара за његову судбину. Исто тако рекао нм.је да прн овом закључку мпра са Портом неће заборавити да обезбеди н срећу Срба.1 Кад су се ови депутати вратнлн у Србији, тада је већ бпо потппсан уговор мира пзмеђу Русије и Турске. Каква је судбина одређена Србцји овпм уговором не беше познато нп Србима нн овпм депутатима, који се вратише из Руенје. Вест о закљученом миру стнгла .је у Србцју тек у месецу јулу и поразпла је Србе. Они никако нису моглп зампслити да је Руеија могла после оних и онаквих обећања закључити онакав мир за Србе. Њпма не беху познате прилпке, ради којих је онакав мпр закључен. С тога се састане у половинп .јуна скупштина првака у Тополи, где се реше послати Јакова Непадовнћа у Влашку главном војводп с нзвесним упуствнма, пуномоћнјем н молбом. Пуномоћије пздано је 17 јула 1812 године, у коме .је речено: да иде Павлу Васиљевићу, Чнчагову да му „објаснп положај Србије н изнесе народне жеље п недоетатке...“ 1 Исторпја Српског Устанка од Л. Арсени.јевпћа, II, стр. 112—113.