Delo

^4 Д Е Л њецки. Бигјел .је веровао у његов необичан дар, а неколпко пдеја, крје .је Полањецкн дао, пошто се иоказаше као врло срећнејош више утврдише ту веру. Обрјица су сањали само о томе: како ће доћи временом до таквог капптала, да могу подићн творнпцу памучних тканпна, ко.јом би руководио Полањецки, а адмпнистровао Бпгјел. Али и ако су се оба могла већ сматратн као људи доброг стања, то је могло бпти тек у нодаљој будућностн. Мање трп.љив, а са јаким сродннчкпм везама у свакоме правцу, Полањецки је до душе покушао одмах по доласку да скупп у ту сврху капитале у граду, тако зване „домаћш* капптал, али га пресрете опште неповерење. При томје опазио чудну једну ствар. Презиме му је отварало свачија врата, али у трговачким иословима више му шкодило, него што .је номагало.. Мора да.је тим људима, ко.јима се обраћао, тешко ншло у главу како ће то један н.пхов човек, па .још из добре куће н са презименом на ски, управљати каквпм бпло послом. Полањецког је то тако наједило, да га .је паметнп Бигјел морао умирнвати тнме: како .је то неповерен.е плод дугогодпшњег горког нскуства, п пошто је добро знао историју разннх трговачко-пндустриских предузећа, изређа му чигав низ пмена почев од благајнпка Тизенхауза, а заврпш са разним обласнпм банкама п који сем назива нпсу пмалн ннчега земаљског, другпм речнма, бплн лншенп сваке реалне подлоге. — Није још дошло време говорио му .је Бпгјел — али ће доћп, или, бол.е рећи, на прагу је. Досада је бно такав носао аматерство п дплетанс-тво, сад се тек јав.љају овде оиде л.удн од заната. Полањецкпје у пркос сво.јему темпераменту имао м<>Б опажања доста развијену, те је учпнио занпмл.пва открмћа у сферама у које гаје доводио његов посао. II>ега.је сусретало свуда признање, што је нешто урадпо. 'Г<> се пстнцало нарочпто, алп ,је у том признавању било као неко опраштање. Свакоје п сувпше истицао да се с њим слаже, да сматра го као потребпо, а нико се нпје држао тако, као да му .је <>но, што Иолап.ецкн радп, ствар нриродна п сасвим обичпа. — Сви онп мене нротежпрају — говорио је Полањецкн; п то .је била сушта истина. Тако је дошао до убеђен.а да би му банкарско-трговачка радн.а н назнв „шпекуланта“ пре шкодио него номогао, кад бн на пример припитао за руку какве госнођпце нз тако званога