Delo

НОРОДИЦЛ ПОЛАЊЕЦРСПХ н:, ,,вишег друштва.“ Пре би му далп коју год хоЈш од тих девојака, кад бп у место уепепшог подузетншитва пмао какво презадужено имање, плп кад бп живећн као великп господнн само троишо принос од капптала или и сам капитал. Кад нрнкупп на туцета тих н таковнх опажања, стаде Полањецки напуштати мало по мало ту идеју, и најзадје сасвим отурн, те с-е зауставп само на дому Бпгјеловом, госпође Емили.је Хвастовске н оном мушком друштву, с којим с-е морао упознати са својег момачкога живовања. Обедовао је код Кгапуош са Букацким, старим Васковским и адвокатом Машком, с којима је овда онда раснрављао ио што шта пли се препирао о разним пптањпма, Чес-то се впђао у позоришту и на разноврсним забавама, како се п поред приличног пметка још није оженио. Кад по доласку из Кремјења дође готово управо Бигјеловпма, прво што учини било је да излије сву жуч на „течу*‘ Плавпцкога, држећп да ће у домаћина наћп саосетљива слушача. Али Бигјела мало трону његово приповедање те ће рећн: — Познајем ја људе тога кова. У осталом, да говоримо п к себп и од себе откуда ће узети Плавицки толике новце, кад пх већ нема? Са хинотекарним дуговима мора се имати огромна стрпљења, Непокретна добра лако гутају новац, али га веома тешко враћају. Чујеш, Бпг.јеле, — одговори му Полањецки — с тобом је тешко говоритп, кад гн по ручку одспаваш. — Онда кажи искрено — говорно је недирнут Бигјел да лн су теби преко потребни тн новци? имаш лп на расположењу суму, коју свакн од нас треба да унесе у посао. — Желео бнх знатп шта се то тиче тебе или Плавпцкога? Пмам код њега, морам узетн — то је све. Ту преппрку прекиде госпођа Бпгјелова ушавши са својом децом. Она .је била још млада жена, црне косе, плавих очију, веома љубазна п сувише заузета око деце, којих је бпло шесторо, п које је Полањецки јако волео. Стога је и она била његова одана пријатељица као и пријате.љица Емилцје Хвастовеке. Обе •ове госпође знале су п волеле Марину Плавицкову, те се решпле да ожене Полањецкога њоме, и обе су га непрестано наговарале да оде до Кремјења. Сад .је госпођа Бигјелова горела од нестриљења да позна: какав је она учпнила утисак на њега. Али због деце то ни.је могла докучити. Најмлађе од њих, Јаша, већ је ходпло својим ногама те обгрлп гњат Полањецкому