Delo

ИОРОДIIЦЛ ПОЛАЊЕЦКИХ 89 био у Кремјењу. V првом случају ја, човек1 независан, допао бпх несноснога ропства у оне маторе саможивчине; у другом бн био тежак положај мо.је н;ене н наш би живот могао од тога настрадапг*. — Надам се — говорио .је сам собом даље, — да је ово моје умовање трезвено п логично. Погрешно би оно било само у оном случају, кад бихја њу већ волео. А држим да тај случај није. Пстина она ми не нзбија из главе, али нисам у њу заљубљен. То су све са свим оделите ствари. Ег^о: ва.ља престати са мпшљењем о њој, нек је узме ко год хоће други! На ову последњу номисао опет му дође оскоруша у грло, али он помисли: „Толико мп нз главе не излазп, а то је са свнм природно. У осталом, нисам само .једну оскорушу прогутао у животу, па ћу н ту. Претпостављам пак да ће то бпти сваког дана све мање“. Али ускоро опазп да поред те грчине њему остајејош п осећај туговања: нгго му очима измиче опај видпк којп се пред њим отварао. Учинило му се као даје неко пред њега пзнео с-лику будућностп па му показао: шта бп могло бптп, па је наједаред уклонно, и живот м\' опет потекао пређашњнм током, који не водн у осталом ничему другому до пустошп. Полањецки осетп да стари фнлософ Васковски има право, п да течење новца може да буде само добро средство за друго нешто. А кад то буде, тек се онда има да решавају н то друкчцја решења. Мора да постоји неки циљ, некн важнији задатак, који, кад се решп на частан и прост начнн, доводп до душевнога епокојства. А то спокојство је све и сва у жпвоту, п без њега укратко рећн живот нема смисла. Иолањецкп је био у пуном смислу чедо сврјега века, то јест и у њега је био делић оног великог немпра, којн у онштој епосн опадања јесте људска мора. II у њега еу се расклпматале биле оне подлоге, на којпма почива жпвот. II он се колебао да ли неће, после толико ударања десно лево о камење рацпонализма на нуту размпшљања, наићп на веру, алп ње до сад не бн. Од савремених „декадената" он се ппак разликовао у том што се није заљубио у сама себе, у своје нерве, у своја колебања, у свој душевни драмат, и што није допуштао себи да оглупи п да се пролени. На против у њега је било впше мање убеђена осећања: да живот, какав био да био, био он загонетка илп не, ваља испунитп нпзом радова п учина. Држао је ако човеку није задатак да само одговара