Delo

90 Д Е Л 0 себи на разнолика „зашто‘% онда му ваља штогод радити, сам посао је прави, истинитп одговор. Може он битн и негатпван. али бар човек, који тако одговара, скида са себе одговорност. Шта дакле остаје? Да се човек постара око подизања породице п око општих послова. II једно .је и друго зацело подједнако у праву људске природе и њенога назначења, јер се иначељуди не би женили н образовалн друштво. Фплософпја ове врсте подупирући тако разлогом његов мушки инстикат указивала му је на женидбу, као на најглавнији међу циљевима овог живота. Н>егова је во.ља била одавна наперена п управљена к тому циљу. ;>а један часак му се учинило да ће бити Марина његовим склоништем. А сада, кад је већ разумно расудио да светлост гога прпстанншта није била за њега уждена, да му ваља пловпти још дал.е, поново лутати по непознатом мору, он осети како му је п тешко п боно. Али му се његово размишљање учиннло логичним, те се вратпо дома са сталним и нотпуним решењем да „то није она*1 и „сад још није време“„ Сутра дан кад оде на ручак нађе се у гостпоницн са Васковским п Букацким. Ускоро дође н Машкб са својпм панућеним изг.тедом, дугом обрадином, са моноклом у оку, са својим куваним лицем п бе.тим прслуком. Пошто се поздравише, свн окупише запиткивати Полан.ецкога, пгга је учинио с Плавнцким, јец су зналп зашто су госпође наваљивале на њега да он тамо лпчпо пде, а за Плавицкову су зналн од Кмилије Хвастовске. Кад саслушаше прпчу, провиднн као севрскн порцелан, Г>укацки, рече флегматично као увек: Дакле рат? То јест госпођица је ударила на твоје нерве п сад би ваљало ударити на њу. На нвици пропастп женско лакше прима понуђену руку, него па шпроком царском друму. — Онда јој пружи ти — рече љутнуто Полањецки. Видиш, драги мој, пмам три сметње. Прво на моје нервемного јаче удара госпођа Емилија; друго, свако .јутро ме сналази бол у врату н потиљном делу главе, од чега ме боли п у мозгу; а тцеће, ја сам гоља. — Ти гоља? Бар за сада: куиио сам десетак нетнаест Фалкова, све „;1\ аШ 1а 1еМге“, те сам цркао за неколико месеци, а ако добнјем из Италије .једног Масаћа, о крјем сам сад у погодби, то ћу црћп још за коју годину.