Delo

ТАКО ЛЕ МОРАЛО БИТИ Јела Па то је читава завера? Ђорђе 0, има ту још пуно ситних пажња према теби, нећу све ни да ти кажем. Јела То је лепо од тебе, то је врло лепо. А ја, како сам те видела ово два трн дана туробна и нерасположена, мнслила сам заборавио си. Одиста, шта ти је те си од неколико дана тако нерасположен; слабо једеш н рђаво снаваш? Ђорђе (Прелетп му севка преко лпца). Ншпта, ништа, — једна мала ствар — нмам извесних брига — мислио сам н да ти се поверим, па... Јела (Која нпје довољно нп слушала). А, да Ђорђе, мало нисам заборавпла. Видиш, (узпма са стола хартију) овај рачун — нисам ти никад говорила али знаш летос кад сам пошла у бању морала сам се спремити, нисам тек могла онако ићи. Узела сам бањско рубље себи п неке шешире, торбе и већ све потребне ситнице. Ето пише ту шта сам све узела. (Даје му). Трговац није ни слао до сад рачун. Молим те кад прођеш онуда, исплати му. Ђорђе (Узима рачун п разгледа га). Три стотпне двадесет и четнри динара? Јела (Немарпо). Мислим толпко је. Ђорђе За Бога, толика сума, Јелице? Јела Одиста много, видим и сама да је много али нисам могла без тога. Све што сам узела бпло мп је иотребно, врло потребно.