Delo

6 Д Е Л 0 Ђорђе Не, нисам заборавио. Тн знаш да сваки твој осмех ја радо плаћам. Будп стрпељива док одем и донесем па знам да ћеш тад прнстати и да се пољубимо, што си мало пре одбила. Јела Одбила? Нисам одбила ал’ — којешта; нећемо се ваљада као деца сваки час љубити. Дакле купио си ми нешто? Је ли лепо што? Ђорђе Но, буди стрпељива. Јела (Шетајући по позорппцп). Добро, добро, бићу дакле стрпељива. Гдеје Софија? (Отвара врата па трапезарији п спази постављен сто). А, шта је то? Ђорђе Та врата ниси требала да отвараш. Тиме сн ми прекратила задовољство да ти учнним још једно нзненађење. Пзненађеље? Јела Ђорђе Да, изненађење које сам ти припремио само да те уверим како сам једнако мислио на тебе. Ја сам данас позвао на ручак оца, мајку, Станку и њеног заручника. Јела Па још н припремио све? Ђорђе Поранио сам јутрос те све припремно. Ево видиш, већ је н сто готов. Све, све је готово. Помагала ми јеСофија, која о томе већ од јуче зна.