Delo

18 Д Е Л 0 Игњат се испрсн. — Ти то говориш као да ја немам руку! — рече му и заустави га наједанпут оштрим погледом. — Просјаче! — Не знам коме је то име приличније: мени, коме нуде, илн теби, што га иштеш? — Вала, ако ја будем ншв, ти ми га, мајци, нећеш заповедати! — Не дао ми ни Бог! — А нећеш, вала, ни мојим нмањем! — Ни то! Ја ћу руковати оним шго мп је остављено у аманет, а то нпје твоје. — Видећеш: .је ли?! — цикну Марко, наби капу на очи, па оде на улицу. Адвокати већ намирисали богату масу. ()ко тога треба устати, јер неће бити џаба. Одмах опколише Марка н ('пасоја тврдећи да тестамент мора пастп. Сима и Алекса људи сељацп, као н Игњат што је, позваше Игњата да се разговоре шта ће н како ће. Седоше у једнрј мејани за сто и Сима забринуто рече: — 0, где ме човек баци у незгоду! — Какву незгоду? — пита Игњат. — Ту, брате, не.ма никакве незгоде. Пмаш тестамент, он ти све лепо каже. — Внам; али, видиш, они већ узели адвокате, па кад онп узму ио закону... — Мени је овде тестамент закон. II ово је писао адвокат што је знао закон и потврдпо суд што п врпш закон. Ништа се ја не бриием док се будем овога држао. Ја сам се с покојним газда-Николом разговарао о свему, кад ме је питао хоћу ли се примити старатељства, и он ми је рекао да ја само гледам оно што у тестаменту пнше. — Добро — вели Алекса. — Само немојте после: ко у клин ко у илочу! Ја прнстајем на све како рекнете, само нека је с договором. Немојте после један на једну а други на другу страну! — С моје стране: не бринн! — вели Пгњат. — Вала ни с моје — рече Сима. Тако се они лепо договорнше да један без другог ништа не раде, и да раде само онако како им у тестаменту пише.