Delo

ЈУНЛЧКО СРЦЕ — Ја не знам. Хоће! Добићеш! — добаци јетко Марко. — Даћу тп би пара да купиш штрањку да се обеснш! — Хвала, газда-Марко ина гоме! — рече сасвпм мирно Пгњат. Позвашеиху судницу. Ту, у присуству сви.ју, судпја отвори п прочита тестамент.... Скоро свп беху пренераженп, нарочпто Ннколешевпћи. Они су нстнна свакп добилн но неки незнатан део Николиног богатства, али пмање остаје у целости. Од његових прихода исплаћује се некима издржавање, п дају се неки извесни доходци синовцима Николешевићнма п деци њиховој, али се на даљем колену прекида. Целина се онда предаје држави на школе п просвету. Имап.ем рукује старатељски судцја са старатељима: Пгњатом Спасојевићем из 3 Спмом 1\‘оидп11ем из Н и Алексом Берјановићем пз М ('тараоци ће се старати да се имањем рукује по же.љи у тестаменту изложеној, зато ће сваки од њих имати по један од сто од целокупног прихода награде; сем тога за свакн дан проведен на имању по 10 динара дневннце а тако псто нарочиту награду -за подвоз п дангубу кад буду по судовима због пмања ишли. Тестамент беше на пуна два табака. Ту је изрећано све до ситница. По свему се впдело да га је искусна глава градила а писмена рука нпсала. Ништа ту није било превиђено, свака ситница је забележена, нико нцје заборавл.ен, све, све беше тачно на длаку... Кад пзиђоше пз суднпце помамнше се Николешевнћи. Марко не може да говори од једа. — Шта ћемо сад? — пита Сиасоје. Он само слеже раменима; руке отпустио па впсе као да га је каиља ударила, а лице му се натуштило. Пгњат прође снебивајући се поред њих. Кад га Марко смотри, он лепо побесне. — А шта .је, ти? — рече му. — Ништа — вели Пгњат. — Ти да дрмаш Николешевића имањем?! То добаци тако падругљиво да се Нгњат узбуни; нрви пут му дође да пркоси. — Тако пише! — рече он пркосно. Одмакни одатле, .јер ако те макнем, иискаће ти уво три дана! — рече Марко и пође на њ. Дело књ. 26. о