Delo

ИНВЕРЗИЈА ИЛИ РЕЦИПРОЧНОСТ У НАУКАМА ЕГЗАКТНИМ Ако се погледа у предмет, којим се ма која наука егзактна бави, налазпмо да свака има као задатак нспитнвање појава радп палажења закона, или да пронађенпм законнма објашњава нојаве. Први је посао реципрочпи другога и обратно. Довољноје познаватн законе извесне, па битн у моћи иротумачитп појаве, или нспнтнвањем особина појава, под променљивим узроцима, па докучитн сталност (законнтост) између узрока појаве. Пут којим се ишло до налажења закона био је пз посматрања појава, као што су се многе појаве објасниле нађеннм законнма из прпмене њпхове у спецнјалним случајевпма. Тако лпкови у равних огледала протумачени су законом између упадног п преломног угла зракова светлоснпх, а исти закон објашњава безброј другпх феномена: топлотних, електромагнетскнх, звучнпх п т. д. Закон је гравитације изведеп нз посматрања кретања небеских тела а, примењен као познат, тумачи хпљадама другнх појава из разноврсних областп. Закони се природни обележавају као сталнп односн пзмеђу извесних мерљивих елемената. Рекох мерљпвнх, јер нначе не може битп упоређивања, ако се елементн не могу ничим сравњпвати. Између тнх елемената постоје извесни односн, који се могу поделити у две категорије: на односе независне од природе посматраног појава и односе који носе на себн обележје дотпчног феномена. Први су односи између чисто математичкпх елемената, други између математичких п физичких (да тако назовем оне елементе који собом уносе природу феномена). Тако ако посматрамо ма којп проблем механпке, фпзике, хемије илп