Delo

НАША ДЕЦА 217 Зорица Шта хоћу, је ли? Хоћу да знам шта је с твојом платом, куд деваш ти твоју плату. Хоћу да ми положиш рачун о томе! Пера Хоћеш рачун, је ли? Па да ти покажем рачун, кад га хоћеш. (Отвара фијоку од стола за писање п тражп нешто. Обпчнпм тоном). Је ли, Зорице, где је онај рачун? Зорица (Обпчнпм тоном). Који рачун? Пера (Обпчнпм тоном). Знаш, онај што су се пре неки дан свађали тата и мама. Зорица А, знам, ево га овде. (Отвара једну књпгу која лежи на столу п нађе га међ њенпм лпстовима. те даје Перп). Пера (Озбпљнпм тоном, подражавајућп оцу). ХоћеШ рачун је ЛИ, Па да ти покажем рачун, кад га хоћеш. (Чпта рачун). „Једна бела свилена блуза 36 динара, једна плава свилена блуза 42 динара...“ Зорица То ми је све требало, нећу ваљда ићи гола. (Одлазн љутпто ка пијанину). Пера Слушај, слушај само даље: једна зелена... Зорица (Свпра бурно на ппјаннну. да бп му угушпла глас).