Delo

224 Д Е Л 0 „Дајдер, бабо, бардак већи, Овој пљоски душак мали, Па пожури с вареником, Да нас мало поразгали, II донеси гусле амо, Да по коју отпевамо, Оран сам ти песме старе Кад се грлом податресе, Дела, људи, спасајте се!“ Гуде гусле, песма јечи, Певају се песме разне, Друговн се погледају, Н чаше се редом празне. Сад почеше, сви из гласа: „Хеј младости, што те нема!“ А домаћин, сипа, нуди, И служи их обадвема: „Пијте, браћо, нек се слави, Буразеру, дела здрави!“ За трпезу већ су сели, Ал не знају шта би хтели: Да л' би пили, да л' би јели? „Да пијемо“, један рече, II пијанка даље тече. Сипи... сипи... На огњишту церић жари; Крај огњишта сви другари: Прострли се којекуде, -Један другог у сну нуде; А пред њима празне чаше, Смеју пм се: „То је наше, Пијте, браћо, нек се слави, Буразеру, дела здрави!“ Милорад М. Петровић Стојтшк