Delo

БОСНА И ЕРЦЕГОВИНА ЗА ВРЕМЕ ОКУПАЦИЈЕ НЛППСАО ЈОСИШ ХОЛЕЧЕК (СВРШЕТАК) Неки бранитељи начела словенске засебности отишлп су у крајност, кад су замишљали, да народу ваља сасвим оставити нека сам постигне све успехе науке, да сам за себе сву културу створи п пзради, а док то не уради, боље нека остане у незнању и без културе, него ли да нешто прими из туђине. Наши читачи јамачно не мисле и не подозревају, да бисмо уској самосвојности хтели жртвоватп драгоцена добра ђпште културе, цвеће људског духа. То би био груб неспоразум. Самосвојност није културно прастање народа, н ко саветује народу, коме она још није била одузета, и који је нцје напустио, да је марљиво негује, не препоручује му да се врати у првобитно културно стање, већ га подстиче нека огледа своју рођену културну снагу и способностп, да их вежба и јача, и тим задобије способност да у ризницу људске културе уложи на своје име свој скупоцени прилог. Само народ нижи, н осуђеп на вечну понпженост, може мирно са захвалом примити подређену улогу надничара и додавача при грађењу велелепнога храма људскога духа. Али који народ осећа да је позван да у заједничкоме храму човечанства подигне свој олтар, своју задужбину, тај не сме у прсима својим угасити творачку искру, већ је мора распприватн да пламти пламеном самосвесног стварања. Дело ка. 27. 15