Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОВИНА 229 према Чесима, — а тако су се, с малим изузетком, држалн увек, — не смемо гледатп само политнчку агитацнју. Што, кад се тнче Чеха, међу Немцима престају све страначке распре, и што нема разлнке међу најљућима и најнепомирљивијима, међу немачким либералима п конзерваторима, међу протестантпма п католнцима, антисемнтима н семитима, то је најозбиљнија опомена како за онога између Чеха, који најмање схвата, тако и за онога који је најзахвалнији Немцима за њихово омаловажавање и нападаје, па и за онога, који је најдаље забасао у немачку културну сферу, — то је опомена, да Чесима не остаје ништа друго, но да се без обзира на Немце уреде по својој памети п укусу, да истнчу своје засебне задаће н идеале, н да к њима иду својим засебним путевима, на којима се с Немцима не ће сусрестн. Немцп добро осећају да смо ми клин сабијен у њпхово тело, и овога осећања не могу да се отресу ни онн између нас, који су постали ндолопоклоннчки служитељи западњачке културе, а немачки народ поштују као њенога главног свештеника. До последњег часа Немцн ће бити с нама незадовољни, свакн доднр с нама, свака помисао на нас сећаће их, да смо нешто засебно од њих, да имамо своју особнтост. Ова осећања биће нм тим несноснија. што упорнпје буду причали, да ннсмо својп, н да ннчега својега немамо, да су они просули словенско вино нз нашег суда, и чим смо га опет напуннли њнховнм внном, да то више није чисто немачко вино, но нека покварена цеварика, бућкуриш. II нашим суседским односима према Немцима послужпће будемо ли свој културни рад радили покрај њнх, а никако с њима, ако се пређе та словенско-немачка културна једнакост, у чему је као пример до сад служио чешко-словенски народ. Менп је потпуно разумљиво што Немце плашн и само наше опстојање, те губе мирно размишљање. Дражн нх неодређеност наше народне фнзпономије, протнвно нм је наше колебање између двају облика европске културе: романо-германском н словенском. Или-илп! Но намеће се питање: Да ли у основама живота народа чешко-словенског има чега што би доказивало заједницу његове културе с културом словенском? Да ли је било таквих заједнпчких свеза у добу старијем н најстарнјем? Има ли у опште карактерних знакова, по којима се словенска култура разликује од западњачке? 5’ чему се основе словенске културе ра-