Delo

о равноправности чешког језика, н у том тренутку морали бн тако званп народни социјалистн чешки ншчезнути са површнно земље, .јер би нм се она провалила под ногама. Онај део њихов, којп тражи практичне друштвене реформе, прпступио би соцпјалној демократпји, а теоретнчари вратилн бн се под заставе народшгх страпака. Но опет се мора признати вођама чешкпх народннх соцнјалпста, да је у њиховпм главама понпкла здрава мисао, п што су добро уочили који је најнеодложнији и најпрешнијп чешки народни рад, рад неизмерно тежак, јер своје радннке изводи на пусту, напуштену ледину, где се виде још само иањеви снажних грмова, који остадоше и оставише за собом само стопе да су ту били, над којима мора радник стати збуњен не знајући шта да ради, — да ли да извади остатке уништене културе и нову уведе, или да остатке старе културе обнавља и да је васкрсава. Ко правилно мпсли п осећа, не може се другојаче решити, но да обнови стару културу на чешкој земљи и да је подесп потребама времена и сувременом развоју европског становништва. Није то реакција у овој тежњн, но уверење, да народ може, стојећи само на своме рођеном земљишту, развити своја културна блага у нуни цвет, који ће му бити на славу н корпст, да ће и туђин моратп зауставити се, да впди како се ради. Но може ли се такав посао успешно предузети? Је ли му циљ заиста јасан и реалан? Да ли то није пуки сан, н да ли не би било узалудно свако усиљавање, употребљено да се то постигне? Да ли није најкраћи пут просто машити се за оно, што даје садашњост, примити то, приближитн мету, посао олакшати и тако као скоком наћи се код мете? Да ли не би било најбоље да наједанпут скинемо са себе све хиљадугодишње прње, којима се разлнкујемо од осталих народа, које сматрамо за углед, иа да се заоденемо по њиховој пајиовијој модп п да уђемо у њихово друштво као један из њиховнх члапова? На сва ова питања добнћемо одговора како се Немцп, наши најближп угледн занадњачкога кроја, држе према нашем иародном опстојању. Одговор .је само један: крајње непријатељскн. Сваки њихов покрет, свака њнхова реч свесна је или несвесна пзјава да је међу њима и нама незајазива провала. Онн нас нриморавају, онп нас гоне, да се никако не равњамо е њима, нн да стајемо с њима у .један ред. У томе, како се Немци држе