Delo

СТОЈАН МУТИКАША 267 Сви се размакоше и начиннше им пута. — Збогом. — Збогом. Сретан пут! Стојан, покуњен, иђашеузоцасве до Крнвога Брпјега. Ту стаде н окрену се, да још једном види матер I Мнлоша. II тада, изненадно, одгурну очеву руку, полетн на крај путање и, спустивши се на камен, гласно проплшса. •. (Наетавпће се)