Delo

'270 Д Е Л 0 Свифт не остаде дуго у виговској странцп. Пошто као свештеипк иије имао приступа у Доњи Дом, њемујебила тежња да постане епископ, како би на тај начин ушао у Дом Лордова. Али својим сатирама, нарочито оном „А Та1зо? а Тић“ (Прпча о бурету) тако беше наружио свештенство, да му впговска влада, п поред добре воље, не могаше испунпти ту жељу. Он онда пређе торијевцнма и многпм страховитим намфлетима ночне нападати внговску странку, која баш у то доба паде с управе (1710). Од тог времена па све до 1714. г. Свифт је непрестано боравио у Лондону. Ту је, својим писањем у „Тће Ехатшег“ (у листу који је сам уређивао), као и у засебним памфлетима, чинио велике услуге торијевском мпнистарству. Тада је он био већ упознат са свима знатнијнм књижевницима и политичарима оног доба. Торијевски министри Оксфорд и Болингброк беху му прпсни пријатељи, и Свифт је с њима свакодневно био у додиру. Његовнм заузимањем они су учинили толико уступака ирском народу, да су, при Свифтову повратку из Енглеске, на дублинским црквама звонпла звона, и цела варош била осветљена. Његови пак списи имали су толики утицај, да су нзвршили читав преврат у расположењу енглеског народа према Французима, н омогућили закључење Утрехтског Мнра. Свнфтове је спнсе тражно сваки који је знао по мало читати. У свима круговима енглеске аристократије он је био предмет разговора. Његова веселост, духовитост и необична лепота отварали су му врата најотменијих салона, и лепе даме лондонске отимале су се о његову пажњу. Лордовн пак и херцези жураху се п тражаху ирилику да се упознаду са великим сатиричарем чије књнжице узбуђују Британију. Ови нагли успеси и велика популарност, тако супротнп пређашњем вређању и поннжавању, морали су утнцати на повећање Стифтове сујете. Али ми морамо одмах додатп да та сујета нп у ком случају није била онолика, коликом је представљају његови биографи. Она је само била груба и разголићена, неуглађена симиатијом н нежним емоцијама. Код њега није бпло нн једне амбиције коју он иије јавно изнео, и за коју није тражио да је и остали узму у обзпр у свом понашању према њему. Он је до крајностп непажљив према туђој сујетп, и то је све. Та иак непажња потиче једино из оскудице у симпатији, оскудице у оној моћп нашег духа која нас нагонп да се нрнлагодимо и