Delo

џ. свифт 271 сложимо с осећањима другпх људи.1 Како је то одсуство спмпатнје учпнило да већина Свпфтовнх поступака нзгледа претерано сујетна, показаћемо једнпм прпмером. Један знаменпт стари војсковођа, храмајућн п поштапајућн се, једва се попне на други спрат, на коме је Свифт становао, и позове га иа ручак. Свифт обећа. После једног часа откаже му, јер је више волео да руча код неког другог. Поступак фрапантан. Анализујмо само главна осећања која су при том одлучивању могла утнцатн. С једне стране: сујета због тако угледна позива и толнког труда који је седи и хроми војсковођа учннио радн њега, поштовање према том знаменитом човеку, и саосећање непријатностиукоју ће га довестн његово отказивање (јерје то битност симпатнје), и с друге стране: већа или мања пријатност ручатн код неког другог. Како се Свифт одлучио, знамо. Оно што та одлука најречитије доказује јесте његова готово апсолутна неспособност за симпатију и поштовање. Сматрати то као триумф сујете нема разлога: једнна знатннја амбиција која се прн том одлучнвању могла појавити, далеко од тога да победи, згажена је. Међутим, ово је један од онпх примера којима Тен доказује да је Сифт најсујетније створење на свету. У колико код Свифта однста има тог осећања, оно се највише показује у његову гневу према увредама и неправдама које му се чине из охолости или претезннје, и које га подсећају на његово некадање трпљење. Штоје тај гнев био тако снлан, што се он будио на најмању сен од оннх увреда којимајењегова младост била испуњена — то не мора ноказивати само големост његове сујете; нпје ваљда она јединп елеменат осећања љутње. Одсуство симпатије, активан темпераменат, развнјеност афективног памћења у правцу гнева, такође потпомажу то осећање; а све ове околности постојале су н код Свифта и то, што јејошзнатннје, екстремно потенциране. Тојеутолико вероватније, што се та „грдна сујета“ у некпм знатним случајевима пе појављује безразложно. Тако нпр. — ово је прпзнат факат Свифт апсолутно ннје марио за лнтерарну славу, није имао ни труни зависти, и био је безгранично пскрен у свему што се тицало њега. А то је све врло необјашњиво, ако је код њега 1 Да је Свпфт у спмпатпји бпх необпчно оскудан. то наглашује већппа биографа. а то се видп п пз сваке апегдоте о њему. Мп ћемо мало после показатп узроке тој његовој особпни.