Delo

276 Д Е Л 0 извесну вероватност н логнку у развоју догађаја. Тиме је уштеђена читаоцу једна непријатност која је тако честа у сатиричним алегоријама, на име да не мора гледати људе чији поступцн немају никаквог смисла ни разлога, п који не би никад тако радили кад то не би захтевао какав ефекат те приче у њеном алегорнчном значењу. Свифт је то постигао прво тиме, што је узео стил и тон оних простих и нанвнпх људи који готово никад у свом животу нису озбиљно и намерно слагали, и чијој је прнродп претварање апсолутно непознато; даље, још и тнме што је своје описе нзводн врло подробно (без замарања) и врло ло* гички. „Свифт тражи само вероватност, вели Тен, и постпже је. Његова је вештина у томе што узме какву апсурдну претпоставку и озбиљно изводи последице које из ње потичу. То је логички и технички духинжињера који, представљајућн скраћивање н увећавање неког точка, опажа последице ове измене, и износи њихов списак. Све му је задовољство у томе, да ове последице иредстави јасно и логнчкп.“ Он је, вели Скот, толико успео у томе да кад се само пређе прва необичност, кад се нпр. допусти да ностоје Лилипутанци, онда је све остало вероватно, н илузија траје непрекидно. Управо, најмањи читаоци Гуливерових Путовања само их као таква н обожавају, као причу у њеном буквалном значењу. — У време кад је Свифт писао свога Гуливера падају догађаји који отпочињу његову беду. Још док је живео у Лондону Свифт беше направно ннтимно познанство са богатом холандском породицом Венхомрај, која становаше у његову суседству. За кратко време он беше иостао омиљен гост у тој кућн, и сматрао се готово као члан породице. Најпријатније пак беше његово друштво госпођици Естерн Венхомрај, младој и лепој девојци, плавих очију н детнњског лнца, која се донекле сматрала и као ученпк Свнфтов. Оп је највише утицао на правац њена образовања н избор њене лектнре. После двогодишњег бављења у тој кућн, Свнфт неочекнваио опази да се у ђака распламтела ватрена л>убав. Снрото девојче посматрало је свога младог и дражесног учнтеља и „ннје се могло нагледати његових лепих очију.“ Не налазећн одговора, она је испочетка покушавала да скрије своја осећања. Али у колико је нрпјатељство постајало веће, њена је страст била тим бујннја; најпосле, не могући впше одолети осећајима, она сама паде нред његове ноге. Вндећи, велн Барин, да не може одолетн жару лепе Ванесе (тако је Гвифт називаше у својим песмама), онјој