Delo

џ. свифт 275 чијој су пвпци поседали многи људн те пецају тице удицом) и представљајући њене замишљене становнпке, Свнфт је на врло фини начин исмејао научничку расејаност и непрактпчност. У четвртом је делу опис једне врло срећне земље. У њој владају Хаујними (коњи), а јахау (људи), који су тамо једна од најгаднијих врста животнња, само су својина појединих Хаујшша. II још како је лепо у тој држави, како у њој влада куд и камо већа честитост и поштење него у Европп, и како напредује Гуливер у врлинн откако је међу тим Хаујнима! — Ово је уједно и најжучнији део ове књижице, у њему је исмејана слабост п ннскост људске природе. Обимом и разноврсношћу предмета ова сатира надмаша све остале. То је учинило да се нзнесе тврђење да она напада све, да су ти напади излив меланхолије и болесннх осећања. Ми бисмо ту разноврсност друкчије протумачпли; то тим пре што сматрамо да се нејасни факти чешће но што треба своде на аномалију и болест. Наше је мншљење да готово свн ти напади потнчу или нз његова гнева према неправди и арогантности, или из неразумевања туђих симпатнја и нежности, туђих осећаја побожностп и поштовања, приписујући све то афектирању, користољубљу и глупостн, или најпосле пз његове надмашности над слабошћу и подлошћу оних које је нападао. Снага овог псмевања људских страстп и поретка баш је у томе што је оно увијено у безазлену п простодушну причу једног напвног капетана. 8а све време свога причања пнсац изгледа као н да не слутп о каквом ругању и подсмевању. Он је у томе исти онакав какав је био у дублинском колежу: пошто на најевирепијн начин уштпне каког дерана, он направи на лпцу светитељски израз, н замишљено гледа у досадну лекцију. Ама ко? зар краљ?! — ишчуђује се аутор бранећи свога владаоца — та он се тако очинскп брине за свој милп и верни му народ, он не може бити непоштен и свнреп! II онда тек помене неку владаочеву врлину од које хвата језа његове поданпке. Драж Свнфтове сатпре чини се да је у томе што докле нас с једне стране својим хумором подстиче на смех, он нас с друге стране својим наивннм чуђењем уздржава од смејања, и на тај начин одржава осећање увек на врхунцу, не дајућн му да се пстроши у физичком манифестовању. Друга је значајна одлпка овог дела што је и сама прича .у свом буквалном значењу, поред свпх својнх чудеса, одржала 18*