Delo

ГУЛИВЕГОВО ПУТОВАЊЕ 279 спрат у некој малој кућн у Јевреској Мали; н, но савету својих пријатеља, оженим се Госпођицом Маријом Бертоновом, другом ћерком Г. Едмонда Бертона, чарапара у улици Њу-Гету, која ми донесе мираз од четирп стотине фуната стерлинга. Мој добрп учитељ Бетес умре након две годпне, те мп, због мало пријатеља, лекарска пракса поче нагло опадати; савест ми нак забрањиваше да се, као многе колеге, послужим недостојннм срествнма. С тога се посаветовах са женом и неколицнном познанпка, и одлучих да поново идем на море. Будућп једно за другим лекар на двема лађама, путовао сам, за шест година, неколико пута у Источну и Западну Пндију, чиме сам знатно увећао своју имовину. На доколи бих читао најбОље старе и нове писце, снабдевшн се увек довољним бројем књига; кад смо пак на копну, занимао бих се посматрањем особина појединих народа н учењем њихових језика. Ово ми је последње ншло нарочпто лако због мог изврсног памћења. Последње од ових путовања, које није било најсрећније, учинило је да омрзнем на море, и да останем код куће са женом и децом. Из Јеврејске Мале преселим се у Фетр-Лен, а одатле у Воппнг, надајући се да ће ми боље поћи посао међу бродарима; али успех не беше никакав. После три године узалудна чекања да ствари окрену на боље, примим лепу понуду од капетана Виљема Причарда, господара „Антилопе,“ који беше намеран да се крене на Јужно Море. Ј маја, 1699 г., отпловпмо из Бристола, и с почетка нам је путовање било врло срећно. Из разних узрока нисам вољан да досађујем чнтаоцу поједнностима из наших доживљаја на тим морима; довољно ће бптн ако речем да нас је бура на путу за Источну Пндију отерала североисточно од Вен-Днмена. По једном рачуну налазили смо се на 30° 2' јужне ширине. Дванаесторица нам помреше од прекомерна напрезања и слабе хране, а осталп беху у врло бедном стању. Петога новембра, кад тамо почиње лето, примете лађари једну стену, тек кад смо дошли на половину ленгерског ужета близу ње; али ветар беше врло јак, те нас натера право на стену. Лађа прште у комаде. Шесторнца од лађарског особља, међу којима сам био и ја, спустнвши чамац у море, запе из све снаге да умакне од лађе и стене. Весласмо, по мом рачуну, око три морске миље. Међутим, нсцрњљенн радовима око епаеавања лађе, не могасмо внше веслати. Предадосмо се на