Delo

280 Д Е Л 0 милост таласима. Пола сата по том северац фијукну јаче, н наш се чамац нретури. Шта је било с мојнм друговима у чамцу, као н с онима што се можда дохватише стене, или остадоше у лађи, не умем да кажем; али мислим да су сви пропалп. Што се тиче мене, ја сам пливао насумице, теран ветром и таласима. Често сам тражио ногама дно, али га не могох наћи. Тек кад сам био готово сасвим нсцрпљен и неспособан да се даље борпм, приметих да ми нога додирује дно; у том и ветар беше сасвим попустио. Како је нагиб био неосетан, морао сам још једну миљу ићи по мору, док не стигох до копна. То је било око осам часова у вече. После сам сам ишао још пола миље, али не могох приметити никаквог трага од кућа и становника; у осталом, томе је можда узрок и стање у којем сам се налазио. Био сам ужасно уморан, па још, како је била велика запара, а ја при напуштању лађе попио пола киле ракије, то сам био жив заспао. Прућнм се на меку и кратку траву, и заспим тврђе но икад у свом животу. Спавао сам, мислим, девет часова, јер кад се пробудих, тек што је било свануло. Хтедох да устанем, али ни маћи. Како сам лежао на леђима, руке и ноге беху ми са сваке стране добро учвршћене, а тако исто н коса. Осем тога осећао сам нреко тела више танких узица, од испод мишке па до бедара. Могао сам гледати само у небо; међутим, сунце већ одскочило, те ми светлост поче досађивати. Око себе сам слушао неке нејасне гласове, али, у онаквом положају, могао сам видети само небо. Мало за тим осетим нешто живо како се креће по мојој левој нози, за тим како ми полако пређе преко груди, н дође чак до браде. Спустившн очи што сам ниже могао, приметих да је то неко људско створење, мање од 6 палаца,1 са луком п стрелом у рукама, а тобоцем на леђима. Међутим, осетимјош четнрп створења исте врсте, која као да пођоше за првим. Ја сам бпо забезекнут, и продерах је тако гласно, да сви побегоше од страха, многи су се чак, као што сам доцнпје слушао, били п угрувалп скачући с мојих груди на земљу. Пе нрође много, а они дођоше опет, и један од њих, крји се бпо толико прпмакао да ми је лепо могао видети цело лице, иљесну нзненађен рукама, п викну пнскавнм али разговетним гласом; Нектаћ 1 Шест палаца — петнаест сантпметара.