Delo

ГУЛ1ГОЕР0В0 ПУТОВАЊЕ 28 б што постоји. То је онла дрвена справа уздигнута трп цола над земљом, седам стопа дуга и четири пшрока, а возила се на двадесет и два точка. — Долазак ове машине оио је пропраћен великом грајом. Наместе је напоредо с мојим телом. Али главна је тешкоћа онла да ме подигну и наместе у ова кола. У ту сврху оеше подигнуто осамдесет колаца, свакн внсок по једну, стопу, а врло јаки конопци, деоели као наш канап, беху учвршћени кукама н ченгелима за многе везе што су се обавијале око мога тела, врата, руку н ногу. Девет стотина најјачих људн вукло је за ове конопце, који су пролазплн преко многнх чекрка и котурача, и тако су ме за непуна трн часа извукли,. наместили у кола и чврсто увезали. Све ово причали су ми после, јер, док су они изводили овај тежак посао, ја сам лежао у најдубљем сну, благодарећи оној успављивој течностн у пићу. Хиљаду и пет стотина нај.јачих царских коња, свакн висок по четири п по палца, морали су довести, да би ме одвезли у престоницу, која, као што рекох, беше хиљаду корака удаљена. После четири часа путовања разбудих се, н то једннм врло смешним случајем. Док су кола била застала неко време да се оправи нешто на њима, два три млада урођеника беху радозналн да виде какав сам кад спавам. Успужају се на кола и полако дођу до мог лица; један од њнх, неки гардиски поручник, увуче подубоко своје копље у моју леву ноздрву, што ме као сламка голицаше по носу, н натера ме да јуначки кинем. Онн брзо умакну, а ја сам тек после трн недеље сазнао шта ме .је тако изненада разбудило. Тога дана пређемо још приличан део пута, па се онда зауставимо да преноћимо. Пет стотина стражара беше распоређено свуд око мене, једни с буктињама а други с луцнма и стрелама, готовн да ме стрељају чим бих се усудио макнути. Сутрадан, зором, кренемо се даље, и око подне дођемо на двеста корака нспред врата градских. Цар и цео његов двор дођу нам у сусрет, али га његови министри зауставише да не излаже живот опасности пењући се на моју личност. Ту, где смо се зауставили, беше неки стари храм којн је сматран као највећи у целој царевини. Оскрнављен пре неколико годнна једним грозним убиством, тај је храм, по мишљењу овог фанатнчког народа, постао неупотребљнв као црква, те су из њега изнелп све украсе и опрему, и употребилп га за друге