Delo

•284 Д Е Л 0 вестп.м да могу чиннти са мном шта хоће. За тим се Хурго са пратиоцима удаљн, свп с велпком учтпвошћу н ведра лпца. — Наскоро чух гласно дозивање и викање, особито се речи „Рер1от бе1ап“ често понављаху, и ја осетих како велика множина људи пушташе ужета с леве стране, тако да сам се могао ■окренути на десно и пустпти воду. Ње беше обилно на велико чуђење ових људи, који већ беху приметили шта намеравам, и да би се уклонили испред те реке, што је с толиком праском н ломњавом текла од мене, беху се размакли на лево и десно, начннпвши тиме као један шор. Још раније ме беху намазали неком машћу, врло пријатна мириса, која ми брзо утнша болове. Ово, као и пријатност коју сам осећао после изврсног ручка, успава ме постепено. Спавао сам некнх осам часова, што у осталом не беше никакво чудо, јер ми лекари по царевој заповести беху метнули у вино приличну количину једне уснављнве течности. Према свему се чини да је цела ствар овако текла. Чим су ме, после мог доласка у ову земљу, нашли где спавам, одмах су о томе најбржим гласоношама известили цара, овај је сазвао Државни Савет, и у њему је решено да ме вежу онако како сам испричао. Даље је решено да ми се пошље потребна количина хране и пића, и да се начинн справа којом би ме пренелн у престоницу. — Ова се одлука може чинитн смела и опасна, а знам добро да се ни један европски владалац не бн ње прпдржавао у сличној прилици; међутим, по том мишљењу, онаје била изванредно мудра, као и племенита. Јер да је случајно овај народ покушао да ме својпм стрелама и копљима убнје за време спавања, ја бих се без сумње пробудио чим бих осетио бол, а овај би мн толико подстакао јарост и снагу, да бих био кадар нокидати узице које ме везиваху; онда се пак не би могли ни одупретн, ни очекивати милости. Овај је народ изврстан математичар, и далеко је отерао у механици благодарећи милости и потпомагању свога цара. који је славан заштитник науке. Овај владалац има неколнко машина на точкове којима се нреносе дрва п другн тешкн предмети. Често се ио шумама граде врло великн ратнн бродовн, међу којнма су неки по девет стона дуги, па се одатле овнм машинама преносе на море, нрелазећн даљине од хиљаду н више стопа. Пет стотина дрводеља, механичара п пнжињера беху се одмах дали на иосао да ианраве највећу машину