Delo

ГУЛИЕЕРОВО ПУТОВАЊЕ 293 „Пошто смо тако, покоравајућп се заповестн вашег велпчапства, марљиво претресли све џепове, обратисмо пажњу на рвегов појас, направљен од коже какве грдно велпке животиње, о коме вишаше, с леве стране, један мач, великп као пет људи, а с десне нека врећа, предво!ена у две преграде, тако да би у сваку могла стати по трн поданпка вашег величанства. У једној од ових преграда беху некаква ђулад од веома тешка метала, велика као наше главе, коју би само јака рука могла подићи; у другој преградп бнло је неко црно зрневље, не много велико ни тешко, јер смо нх могли по педесет држати у шакама. „Ово је тачан попнс свега што смо нашли код брдо-човека, који је с нама поступао врло уљудно н с поштовањем, које приличи комисијп вашега велнчанства. — Потписано и печатом снабдевено четвртог дана осамдесетдеветог месеца славне и победоносне владавине вашег величанства. КлеФрин Фрелок, Марси Фрелок.“ Кад су овај попис прочиталн нред царем, он се обратн мени, истина врло учтнвим пзразнма, да му предам неке од тих ствари. Прво затражи сабљу, коју изнесем заједно с канијом н кајшима. У исто време заповеди да ме опколе три хиљаде најодабранијпх војника, који га тад праћаху, н да своје стреле н лукове држе на готовс за гађање. По том захтеваше да извучем из каније сабљу, која, ма да је на неколнко места зарђала од воде, ипак у главном беше изванредно сјајна. Кад је извадих, војницн одједанпут крикнуше, поплашени и нзненађенн; јер сунце сијаше Јасно, н његов одблесак засењиваше им очи, кад сам махао сабљом. Његово велпчанство, које беше посве храбар владалац, мање се плашило, него што бн се могло очекнватн. Он ми заповеди да је оставнм у корпце, ида је, што је могуће лакше, спустим на земљу, на шест стопа изван досега мојнх ланаца. Затпм ми одмах потражп једну од великих гвозденнх цевн, чиме мншљаше на моје џепне пиштоље. Извадим један, н по његовој жељи објасним му његову употребу, како сам најбоље умео; па, нанунивши га само барутом, који, добро затворен у кеси, срећом не беше влажаи (а сваки мудар бродар нарочито се брине о таквнм случајевима), опомеием прво цара да се не плашн, и испалим га у ваздух. Граја п чуђење беху већи него