Delo

292 Д Е Л 0 „У велпком џепу па десној странн његове средње хаљнне (тако ја преводим реч гап1“и1о, којом они означаваху моје панталоне), видели смо једну велику, широку гвоздену цев, од прилике човечје дужнне, која беше утврђена наједном још већем комаду тврда дрвета; с једне стране цеви внраху великн комадп гвожђа, чудновата облика, чије значење мп не знамо. У левом џепу беше друга машина исте врсте. „У малом џепу, с десне стране, беше неколико округлих н равних комада од белог и црвеног метала, разлпчне велнчине; неки од оннх белнх, као да су сребрнн, бејаху тако тешкп да смо их ја и мој друг једва могли поднћи. У левом џепу нађосмо некакве две справе неправилна облика, којима бисмо једва могли дохватитн врх кад стојимо на дну џепа. У обе беше увучена по једна врло велнка челична плоча, које ми, по нашим упуствнма, затражисмо да пх покаже, бојећн се да не буду то какве опасне ствари. Он нх нзвадн и рече нам да је у својој земљи пмао обичај да једном од ових справа скида себи браду, а другом да сече своју храну. „Осташе још два џепа, у која не могосмо ући; онп беху доста широко просечени, али јако спљескани притиском његова тела. Пз десног висаше један велики сребрни ланац, на коме се налазила нека необична машнна. Ми се обратисмо њему, да извади све што виси о ланцу. Ово беше као нека кугла, пола сребрна, пола од неког другог, провидног метала; јер кад хтедосмо додирнути некакве чудновате фигуре које се виђаху с провидне стране унаокруг поређане, нриметисмо да нам прст запире за ову нровидну масу. Кад нам прпнесе ову машнну до ушију, чујасмо неку непрекидну лупу, од прилнке као у воденнци. Ми мислимо да је ово или каква непозната жнвотиња, или његов бог, коме се он клања; али смо внше наклоњени овом носледњем мншљењу, јер нас је уверавао (ако смо га добро схватпли, ИОИ1ТО се врло неразумљиво нзражаваше) да ретко кад нешто ради, док пе ппта за савет ово створење. Он га називаше својпм нророчиштем, и говораше да му оно одређује време за сваки посао у жпвоту. „Пз левог малог мепа извади једну пређу, велику као рибарска, али удешену да се као кеса отвара и затвара, а за ту му нотребу баш н служаше: унутра нађосмо неколпко тешких комада од жута метала, који, ако су од правог злата, морају много вредети.