Delo

ГУЛИВЕРОВО ПУТОВАЊЕ 297 Његово величанство пристаде на мој предлог, те их ја попнем једног ио једног, заједно с коњем и оружјем, а тако исто н потребан број офицнра за ову маневру. Чим стадоше у ред, поделише се у два дела, и отпочеше привидну борбу: гађаху се тупим стрелама, вијаху своје мачеве, бежаху и гоњаху, нападаху и уступаху, једном речп, показиваху најбољу војничку дисциплпну коју сам нкад видео. Оне пак четирн хоризонталне греде штнтиле су њих н њихове коње, да се не стропоштају на земљу; и цар је био тако усхићен, да је наредио да се ово неколико дана понавља, а једном .је чак изволео да га попнем, те да сам управља маневром. Шта више, беше, нстина с муком, наговорио н царицу да седне у затворена носила па да је ја држим за две стопе изнад ове позорнице. — Пмао сам лепу срећу, те се није десио никакав несрећан случај при егзерцнрању; осем што један бес-ан пастув, који је припадао неком капетану, копајући ногом, беше направио рупу на мојој марами, па му се отисне нога, п преврне се заједно с јахачем; али ја брзо притекнем у помоћ обојици, н, покривши рупу једном руком, другом поскидам каваљерију, онако исто како сам је и попео. Онај пастув беше угануо лева плећа, али јахач је остао неповређен. Џепну сам мараму доцннје оправно како сам могао;ну ипак, више се никад нисам могао поуздати у њену јачпну прн тако опасним предузећима. На два три дана пре него што ће ме пустити на слободу, баш кад сам овако забављао двор, дотрча улак да саопшти његовом величанству да су некп његовн поданпцн, пројахавшнпоред места где су ме нашли први пут, видели на земљи неку велику црну масу, чудновата облика, чнје се ивице у наоколо иростнру као спаваћа соба његовог величанства, а у вис се диже до човечје висине. То није никакво живо створење, као што су се они испрва бојали, јер лежи на трави непомнчно. Они се пењалп један другом на леђа, и тако се успузали на врх ове масе; тапкајући одозго ногама, приметили су да је ова ствар шупља. Њихово је поннзно мишљење да је ово можда нешто што припада брдо-човеку; и, ако је по вољи његовом величанству, они се нуде да га однесу само с пет коња. Одмах сам знао на шта мисле, н од срца се обрадовах овом гласу. Кад сам после бродолома први пут присиео до обале, чини мн се да сам био у такој забунн, да сам и неосетно изгубио шешир, још док нисам нн дошао до места где сам заспао. За