Delo

298 Д Е Л 0 време веслања ја сам га једном узицом био притегао за главу, и докле год сам плнвао, држао се на менн; кад сам дошао на копно, узпца се ваљда каквим случајем прекинула. Замолих његово величанство да нареди, да ми га што скорије донесу опнсавши му употребу и природу његову; н већ другог дана дођоше возари с њим, ма да не у најлепшем стању. Беху му на два места пробушили обод, од прилике цол п то од пвпце, и кроз рупе учврстилн две куке. Ове куке јаким конопцем беху привезали за коњске амове, и тако су ми вукли шешнр преко хиљаду корака; али како је тамо земљнште веома равно, то су га мање оштетилн но што сам се надао. На два три дана после овог догађаја, прохте се његовом величанству да се на врло чудноват начин позабави својом војском из престонице и њене околине. Пздавнш јој наредбу да се стави под ратну сирему, он ме замоли да станем као колос, раширивши ноге што је могуће више. Онда заповедп главнокомандујућем генералу, који је био стар и искусан војсковођа и мој уважен пријатељ, да у збијеним колонама промашира с војском испод мене; пешадија по двадесет и четнрп, а каваљерија по шеснаест у реду, уз јеку труба, лепршање застава п с обореним копљима. Цело је одељење било састављено из три хиљаде пешака и хиљаду коњаннка. Његово Величанство беше под смртном казном наредило свима војннцима да се за време дефнловања придржавају најстроже прнстојности према мени; што ипак не могаше уздржатн неке млађе офицнре да не погледну горе кад маршираху испод мене. А нстпну говорећи, моје се панталоне тад налажаху у тако лошем стању да су их морале поденути на смех и чуђење. Толико сам пута већ молио за ослобођење да његово величанство најпосле помену ту ствар прво у кабинету, па онда н у државном савету. II нико се томе ннје противио осим Скнреса Болголаме, коме се беше прохтело да без икаквог повода буде мој смртни непријатељ. Алн насупрот њему, ово се у савету усвоји, што и цар потврди. Онај Болголам био је галбет т. ј. царски адмнрал и ужпвао је велико новерење код његовог ве.шчанства, он је био врло окретан у својој струци, али ћудљиве и мргодне нарави. Њему новере да уреди погодбе нод којнма ће ме ослободити, п на које се морам заклети. Ове ми је погодбе поднео Скирес Болголам лично, праћен двома секретарнма п неколпким важнијнм личностима. Прочнтавши нх.