Delo

ЈЕДАН ОТАЦ ОТАЏБИНЕ 307 за краља и његову владу. Стиснув му деснпцу, краљ му је одговорпо: — Дођите кад вам буде воља, драгн ђенерале, и ако вам је прпјатно да међу нама живите, останите слободно. Област моје државе слободно је уточиште за све честите Италијанце, којн се саображавају државним законима, н којн у мојој земљи траже онај мпр и ону слободу, које на свом дому не налазе. 3, Краљ и БроФерио. Краљ Викторје био демократа, тенијеизбегавао даразговара и да се саветује, но потреби, с људима од вредности, па ма онн били и противницн уставне владавине. Тако је нпр. познато уважење, с којим се опходио према Мацинију, а још је познатпје колико је одан био Гарибалдију, којн му је свесрдно враћао мило за драго. У почетку свога краљевања чинио је прве опите као уставни владар усред парламентарне борбе, у којој је бнло још доста републиканаца, вођа патриотскнх завера. Једног дана се разговарао с Броферијем, у чијем обичају ннје било да своје мисли крије. Ако успете да прогласите републику, узвикнуо је од једном краљ, надам се да ћете ми дати за ђенерала у војсци. А пошто је ово рекао, нзвуче из корица сабљу, и показав Брофернју њене оштрице, додаде — Погледајте. Овде стоји написано Угсе 1а КерићНцие! (Живела република!). Ја је, као што видите, носим, н не бојим се ње. 4, Како је ностао назив кра.кев „^а^апШотсГ. Једног дана Д'Азељо рече краљу: — Повесница зна за тако мало часних краљева, да бп бнло крајње време да се једном и њима отпочне. — Дакле ја треба да будем частан краљ? упнтао је с осмехом Виктор Емануило. — Ваше Величанство се заклело на устав, мислило је на Пталпју, а не на Пијемонат. Продужимо на томе путу, те нека буде сваком јасно п несумњиво, да како владалац тако п најскромнији човек на овом свету пмају само но једну реч, н да се ова мора одржати. — Добро, добро. Занат ми изгледа лак, рече на то краљ. — Онда, н ми имамо часнога краља, додао је весело Д'Азељо. 20*