Delo

Д Е Л 0 308 Алн још ире овог Д'Азељева разговора с краљем назвао је Виктора Емануила часним један туђинац, душманин Италије. То је било у Впњалу, после новарскога сукоба, кад је оно Впктор Емануило с презрењем одбио захтев Радецкога да суспендује устав. Појмпв тада с киме има посла, стари војсковођа је, пошто је потписао измењену нагодбу о примирју, узвикнуо својима ЕПезег Мапп 1з! ет Ес1е1тапп; ег млгс! ипз 211 лле1 ги Iћип о-ећеп! (Овај човек је частан н племенит; он ће нам задати много посла!) 5^ Нонис. Кад је у Пијемонту вршен попнс, Виктор Емануило хтео је да попуни своју листу сам својом руком, те кад је дошао до рубрике занимање, није се задовољно да стави просто; „краљ,“ већ је записао: „уставни краљ“. 6, Краљ и његов дом. Кад се свадбовала свадба Фердинанда, ђеновског војводе,. прпређена је једна забава у краљевском врту у Ступпнпџи. Неко пз краљевих повереника на двору предложиоје, да се на ту свечану забаву позову понеки заточници пталијанске слободе и уједињења из других држава апенинских, на што су обазривији прпметнли, да би то могло изазвати нерасположење (а можда и протесте) кога од дипломатских представника на краљевском двору. Краљ је пресекао ове бојажљиве примедбе, рекавши гласом који није допуштао даља објашњења. — На дому сардинског краља домаћин самја, и нико други. 7, Један бурбонски посланик. Каваљер Винченцо Рампрез, нови бурбонски носланик код краља Сардиније, молио је, одмах по државном удару у Француској, за пријем, да краљу преда своја поверна ппсма. Пошто није бно јавио да ће том приликом читати н нарочитп говор, то се ни министар Д’Азељо нпје нашао уз краља, нити је о томе могао овога обавестити. Г1осле уобнчајених изјава, партеноиски (напуљски) днпломата је отпочео. — Краљ, мој узвншени госиодар, зеиоведио ми је да Вашем Величанству изразим Његове жеље за одржавање уставног престола В. В-а, коме прете толике опасноетп...