Delo

310 Д Е Л 0 први пут говорило да једно министарство повери Кавуру одлучно одбио захтев и савет рекавши; „доћи ће и његов дан; сад је још рано.“ И тај дан је доиста дошао, па пошто је сам Д‘Азељо бпо навалио, краљ се реши да потппше указ о његовом наименовању за министра, прорекав своме пријатељу председннку мннистарства: „Овај што сад улази на мала врата као министар привреде и трговпне, постаће ускоро домаћин и газда у кући, н све ће вас, господо, изагнати на улицуА 10, Иредседник Скунштине. Пошто је год. 1852 умро дотадашњп председник Скупштнне Пјер Луиџи Пинели, Кавур је желео да на његово место дође Урбан Ратаци, те се узалуд борно против одвратности према овомкандидату својих друговау министарству, нарочито Д’Азеља. Како је налазио несавладљиве тешкоће, заложио се сав да извојује попеду овом кандидату. Бојећи се, да Ратацијев избор не донесе собом распад миннстарства; окружен уз то људима на двору, који су му га представљали као озбиљну политичку опасност, краљ је тражио начин да предупреди избор александриског посланнка, и преко Ђакома Дуранда позвао је посланике Кастелија и Лизија да у том правцу дествују у Скупштпни. Али су ови одбили такву задаћу. Тако је Кавур однео победу, јер је Ратаци био изабран. Кад је краљ о исходу избора био извештен — Дакле је ипак учињено! узвикнуоје Кастелију, који је дошао да га о томе обавести. Овај је отпочео да му пзноси разлоге, из којих је тако морало битп: али га је краљ убрзо прекннуо овим речима: — Хтео сам нредупредити нзбор господпна Ратацпја, да бих отклонио опасност коју он може изазвати с обзиром на наше спољне односе, пошто ће дати повод за нагађање о сувншној наглости наше политике у правцу слободоумља. Али пошто га је Скупштина изабрала, онда се о томе нема више нншта говорнти, и жеља њена постаће дело. На то су Д’Азељо и остали миннстри поднелн своје оставке. Сазнав за краљеве намере још пре избора и оставке мистарства, Ратаци је био упутио једно писмо краљу, у коме је нзјавно, да ће част одбнти ако то краљ жели. Овај је међутим одговорио Кастелију којп му је то пнсмо донео: да се сад нема шта друго чинитп, да Ратаци има да прими почаст п да остане иредседни-