Delo

БОСНА II ЕРЦЕГОВННА 31 Турска управа била је неуређена, покварена, подмитљива, насилничка. Сами Турцн нису веровалп да ће се још дуго одржати њпхова влада у Јевропп, па зато се ннсу нп брннули о поретку, но само о томе, да последње дане своје владе у Јевропп употребе у своју вајду. С тога су турске властн поступале с ришћанима тако немилосрдно, с тога нису хтеле разумети мислн своје владе н извршиватн њене наредбе, с тога су отказпвале послушност и султанским ферманима. Кад је у Јевропи првобнтна, патријархална прпвреда прелазнла у феудалну, народп, доведени тим у очајање, мислили су, да је Антпхрист дошао на земљу, н да он то све ради; и прорицаху, ради своје утехе, да ће ускоро настати смак света и судњп дан. Овако пророчанство појавило се 50-их годнна и у Боснп и Ерцеговини Пророчанство говораше, да ће рншћани прогнати Турке из Јевропе, и да ће доћи дан последњег суда (кијамет). Турци, фаталисти, веровалп су у то, па су самп поткопавали основе своје владавнне, одбацивали сваку реформу, гомилали нереде, уживали у нераду и грабили што су могли, да бн се пред смак света имали чим осладитн. Турска држава укиде 1848. роботу, као што је укинуше западнојевропске државе. Свпма државама билп су народн за то захвални, само турској државп није плаћено захвалношћу. Па ни оно, што је турска држава прогласила шуме у Боснн п Ерцеговини за државно опште добро, нпје јој узето као добро дело, и ако није било нн помисли да овако што учпни у корист народа ма која држава јевропска! За што то? Ако ценимо жалосно стање неке државе, свакад се морамо обазрети на њену прошлост, да се уверимо, да ли је у њој вазда било тако, и је ли се у њој залегло зло као отровна биљка, или се држава нашла у временитој и прелазној невољи, која се јавља као последица унутрашњег опадања н разорљнвпх утпцаја спољних, те бп невоља могла бити заустављена н поправл>ена, чим се уклоне унутрашњп узроци опадања, п земља се спремп за препорођај и пов развој. У Јеврогш влада мпшљење, да се Турска п у опште Мусломанство не могу препородити, н да пм је сам њпхов оснивач пресекао пут препорођају, кад је представпо своју веронауку као круну људског духа, с неба послану, а себе као највншега између свих пророка, као последњега гласника Божјег, послатог на земљу да ноучп људе. С тога је мухамедовска