Delo

414 Д Е Л 0 заменило гласом г, за коју особину не наводе никаквог другог прпмера доказаног, те му је и по гоме већ тумачење доста натегнуто. По.њака—Леха бпло је на Балкану, долазили еу, као н Немцп. да копају руде: има у Маћедонпји имена места као Лехово (Демир-Хпсар), близу којега су билп сребрнп рудппцн, Лешанн (блпзу Охрпда), Лешко (код Џумаје), старо рударско место која показују да је ту било доста Леха. По Верановпћевој забелешцп а нарочито по запису .јеромонаха Кирпла Пејчиновића од 18ГЈ годнпе у коме за се каже да .је родомт, от легенв град п сиречв от Тетово, пзводп Стоилов да .је Леген град данашње село Лешак на 1!/2 час од Тетова, у коме се као п у манастиру лешачком находе развалпне. „Одатле .је ншао старп рпмски пут од Иризрена. Нема сумње да је село Лешак у старо доба био град, и то знатна тачка за римске колонисте, а доцније је постао центром рударима, ко.је су околни становннцп звали Лехп.“ Маћедонија и устанци маћедонски. У прашком 81о\апбк-ом Ргећ1ес1-у, у мајскојунској свесци, бр. 8—9 штампао је В. Прах под горњнм натнпсом нреглед последњих догађаја у Маћедонијп п Старој Србпји. Чланак има два одељка: 1) Реформе, устапци, отпор арнаутскп; смрт Шчербинипа п 2) Даљп отпори арнаутски посл е с м р т и Ш ч е б р и н и н е, н е с р е ћ н н догађаји у Солуну. Уз овај преглед еастављен према релацпјама европске п балканске штампе има п етнографска карта Маћедонпје удешена искључпво нрема картп В. К пчова, управо копија. но којој су свн Словенп маћедонскн само Бугари. Маћедонија и турски проблем. — Из ове свеске Дела одштампана је у засебпу кн.игу од 50 стр. ове величине лена раснрава младога књшкевпика словеначког, Ника Жупанића (К. Герсина), допуњена п поправљена по његовим напоменама, Цена је књпзп 0,50 дпн. Босна и Херцеговина за окупације. Позната, лепа п лако нанисапа расирава чешког књпжевнпка Г. Холечка, од које је за Дело превео првпх осам глава пок. К. Таушановпћ па се то одштампало за се, па наставпо п завршио Ст. Милпћевић нрештампана .је пз нашег листа у засебну књигу, почевшп од главе девете, као друга свеска. Живот и владавина Стевана Дечанскога. — Наппсао Милош Зечевић. Први део. У Београду 1903, 8°, стр. XI н 177. — Ппсац у овој књизи расправља о законптости рођења Стевана Дечанскога, излаже неке моменте из живота Стеванова до буне његове нротив оца. кра.ва Милутина, 1314 годппе: зати.м расправља о времену кад су се протпв краља Милутина побунилп брат му, краљ Драгутпп, п син му Стевап Дечапскп, а тако псто износи своје претпоставке о узроцима ових догађаја, а тако п о последицама ниховпм. Најзад расправља о времену кад се Стевап Дечапски повратно из Царпграда. о прилпкама које су у везн са тпм његовим повратком, п пзносп неке претпостаке о нолнтнцн краља Милутипа у питању о наслеђу ерпскога престола после смртп кра.ља Драгутпна (1316 годпне). Једна руковет из Вукове преписке. Пздао В. Богншнћ. (Извадакиз „Срђа“ год. I и II). Дубровпнк, Српека Дубровачка штамнарија А. Пасарића, 1903, — У овој збирцн има51 писмо Вуково, којс Богпшпћу Вукова кћн Мила ноклонила као сномеп на Вука кога .јс Богишић пајпре као ђак па после као чпповнпк чеето иохађао. Мпла ,је за