Delo

Д Е Л 0 422 у двема свескама, у којима је највише нревода п компилацнја, али ће одсад битп у њему н више оригпналних стварн, парочпто кад ночне, по обећању, доносити и политичке чланке. Л овако је заиста превазишао наде које смо имали о њему, навикнутп већ п сувпше на превелпке рекламе о незнатннм иредузећима пздавача му (Браће Савића). ТипограФСки Гласник. — Прошле је годнне почела Дружина Тииографскнх Раднпка по други пут издавати стручан лист Типографски Гласнпк. којије уређивао нарочпти редакциони одбор. Лпст је на жалост морао престатп, п тек је крајем јуна оживео ушавшп у трећу годину своју. Лист излази 1 и 15 у месецу на једном табаку п стаје за пола годнне 3 динара. Техничка му је нзрада одлпчна, а уређен је врло добро. Желимо му лепа успеха. ИзвћстЈн отдћлежк русскаго кзвжа и словесности Императорскои Академж Наукв. — Добили смо прву књигу осмога тома. У њој су овп чланци: А. В. Половцова: Прплог бпограф пј н М. В. Ломонсова (Ломонсов. као вешт мозапчар. био 1762 год. днректором државне „Фарфорове фабрпкеД: К. Миљенбаха : 0 с т а ц и д у а л а у л е т с к о м ј е з и к у, где иоказује, насупрот Биленштајну, Брикнеру и Делбрику, да у данашњем летском језику и ма трагова дуалу. Даље В. Н. Перец скицира ст а р иј у и ст о р и ј у м ал оруске поезије (XVII и XVIII в.).Из заоштавштпне И. П. Срежњевског одабралаје Академија зпачајну расправу његову о с, т а р и м р у ск и м л е т ониеима. од које је иокојник штампао ирва три одељка (Чтенш о древнихв русскнхт. лг.тоннсахт.. Чтоше 1 III, 1862), а овде се штампају остали: IV VIII. Б. В. Модзалевскп штампа као прилог биографијп Авгус т а /I у д в и к а Ш л е ц е р а, издавача Несторова, неколико писама његовпх, неиздатих цо сад. А. Л. Погодин труди се да боље нротумачи образовање компаративаусловенскимјезицима. Н. К. Никољскн даје нова матернјала за псторију малоруске црквенске књижевнос.ти. За овим је чланком говор А. Т. Конија о свечаном скупу 21 јануара 1901: Успомена Владимира Сегјевпча С о л о вј е в а. А н Собол.евекп штампа но рукупису успенског манастира пз XII века превод старословенски мучења св. Вита (Вид, Впдовдан). Превод је с латинског, у тексту доста русизама. А. А. Шахматов наставља темељну расправу своју: Прплог и ст о р иј и г ла с о в а р у ск о г ј е з ик а (V одељак: допуне и поправке ранпјега). Н. М. Карпнски приказује говорепсточнеполовине броницког кра.ја. Од нарочитог је интереса зо пае реферат Н. Н. Јацоморскога о „Старим српским записима н натписима 1“, што их издала наша Академија редакцијом ЈБ. Стојановића, јер није обичаи приказ само него чптав чланак палеографскп. На крају иоправља, п ако не увек добро, неколика читања гајних записа. Прочитао је н запис нод бр. 1765 (од г. 1680), јер је пиеап најобичнијим руским начином (тараборском гранотом) по коме се азбука преполови н друга иоловина обрнуто иотпише под прву, па се тако узајамно замењују слова; али су овде узети само сугласницн без самогласника, којн се не затајају (на пр: б—1|1, В—ш и т. д.; има тако н у Руса). Тај .је начпн досад био ненознат у нас, а дошао нам је без сваке сумње из Русије, на што би указивало већ и само време јављања његова. Предворителвтои ст>ћздт> русскихг филологова. — Апрпла ове годнне, од 10