Delo

4^ Д Е Л 0 Никад нећу заборавитн Балдиговог лица, које видех према дневној светлости, очпшћено од снега. Сурово му је лице изражаввло неки чуднн, неоппсани бол, а из исколаченнх очију велике зенпце, чини ти се, прекорно гледају некуд у даљину, на мразно, сурово небо. Покојнпк је био поштен човек — прнчаше ми сусед, видевшн колики је утисак учннио на мене пзглед Балдигов, увек .је бпо здрав н вредан, и увек би пригнуо к себи кога од бедннјпх; само је био тврдоглав, као и сваки опанчар, те је веровао да ће се вратнтп у Нарев. Него је боз сумње пред смрт вндео да неће бпти тако. За то су време положили смртне остатке у сандук, сандук метнулп на мале јакуцке саоничице н, кад је кројачевица В., која у оваким приликама замењпваше свештенпка, запевала: „Поздрављамо те, Краљпце небеска, у тузи и весељу“, ми, пратећи је испрекиданим гласовима, пођосмо на гробље. Пшли смо брзо, мраз се појачавао и журно нас. Најзад стнгоемо на гробље, бацисмо по груду смрзле земље на сандук, неколнко вештих удара лопате... н за мало па је само мала свеже насута гомилнца земље сведочила да .је до скора постојао и некакав Балднг на свету. Али ће сведочити за мало, неколико месеци највпше; доћп ће пролеће, загрејана сунцем узвпшнца ће се раскравнти, поравнпће се земља, обрашће травом и коровом; носле годину две поумпраће или ће се разићи но беломе свету сведоци погреба, н онда да те рођена мајка тражи, неће те наћи! Али нн тражптп те неће нико, ни пас о теби неће потражитп вестн. Знао је то Балдиг, зналн смо п ми, па смо се ћутећи разнлазилн кућама. Сутрадан мраз бп још јачи. С друге етране доста уске улпце ннје се видело нпшта: густа студена магла, нуна леденпх пг.тнца, покрнла земл>у. Ту густу маглу не пробијаше сунце, алн, п ако на улпцп ие беше нп жнве душе, ваздух необично згуснут хладноћом непрестано мп доношаше доушцју час шкрнпу снега, час тресак кућа, чи.ји зидови иуцаху, брвана пли земље која је пренуцавала, час опет, налик на јаок, тужну песму каквога -Јакута. Очевидно почињаху опн мразевн јакуцкн, према