Delo

ВИЗАНТИЈСКК ШТОРНЈГКЕ СТУДИЈК .) I мена на време по који филолог илн псторпк по.јављивао са публпковањем каквог заборављеног и забаченог манускринта византијског илп какве монографије историјске, ппак до 1870. није бпло ннтензивности у раду, нптн је у опште било код писаца спмпатнје и воље за озбиљну н методичну обраду внзантнјске историје. Она је још непрестано сматрана но Волтеру „ћогпМе е! с1е^ои1ате“ или по Монтескију „ип Вввп с!е ге\ о11е8, с1е 8ес1Шопв е! с!е регПсНев.** Тек кад се 1870. А. Натћаис! појави са сврјим делом ,,Т’ е т р 1 г е г е с а и сН х 1 е т е 81 е с 1 е. С о п81 ап 11 п Р о г р ћу г о % е п е 1 е,“ доби византијска историја право грађанства у науцн. Рамбо је својим делом разбио ону заблуду створену писцима Х\ТН века и показао нравп значај византијске нмперије у Средњем Веку као п потребу дубљег п објективннјег проучавања њене историје. Али јеРамбојош за дуго остао усамљен радник на овом пољу. Па нн он сам, ма да се с времена на време враћао византијским студијама, није остао до краја њнма веран. Ну покрет, дат овпм његовпм делом, ннје се внше зауставио. Он је био са стране нојачан, особито од годпне 1891. Ова година је била одлучна у псторпји развитка византнјских студија. Тад је у Минхену публиковао Крумбахер прво пздање сво.је Псторнје внзантијске литературе, дело неопходно потребно сваком, ко се бави византијским стварнма. Пдуће године створена је за Крумбахера на Мннхенском Универзитету катедра внзантијске филологије и у исто време бно је основан часопис: Ву/апНшвсће ХеКбсћгШ. Псте је године и у Француској, у Псо1е с!е8 НаФен-Еихбеб, катедра новогрчког језпка трансформисана у катедру византијске и новогрчке филологије. Ни Русија нп.је за дуго изостала од овпх прнмера. Од тога доба до данас, за 10—12 година, нзвршен је потпун преврат у византијским студијама: дотле нп у .једној земљи није било у вишој наставн места за византијску науку, а од тада пз године у годнну отварају се за њу катедре у највишим школама не само оних држава, које су постале на територнји византијске нмперије или се развиле под њеним утпцајем, већ и у другпм земљама, које су прнхватиле ову науку из чисто научног интереса. По угледу на Париз н Минхен, отворнше се катедре за византијску филологнју у Петрограду, Одеси, Пешти, Лајдену, Лајпцигу, Вирцбургу и т. д. Внзантијске студије добнше .још већег полета, од кад њене ноједпне гране, на основу прпнцппа поделе рада, добише у наставп снеццјалне катедре