Delo

б* Д Е Л 0 п своје засеоне представннке. Тако је полнтичка историја впзантцјске нмперпје, првп пут у Француској, 29 јула 1899., добила засеону катедру, издвојену од остале историје. Русија је брзо следовала овом примеру, јер већ 1901. А. Васиљев у Петрограду добнја такође засебну катедру внзантнјеке историје. Нова катедра за византијску историју на Сорбони новерена је Шарлу Дилу, писцу дела „Јустинијан и византнјска цнвплизација у VI веку“, о коме ћемо овде опширније говорити. Још нре, но што ће заузети ову катедру на првом француском университету, Дил је стекао велнкн научнички реноме на пољу археолошко-историјскнх студија внзантнјскнх. У епоси ренесанса византпјских студија, која је од пре неколико година настала у Француској, међу новнм радннцима на пољу полит и ч к е п с т о р иј е византпјске, као што су Шлумбергер, Шаландон, Бреије, Ломбар и др., једно од првпх места заузима н Шарл Дил. Будући не само историк већ п археолог, он .је узимао за предмет својих научннх студија како политнчку историју тако п археологпју византијску. Тако, он је ппсао византијско-археолошку студију о Равени,1 о византијској адмннистрацијп у Равенском Егзархату,'1 2 * византијско-археолошке студије о ГрчкојД као и о северној Африци,4 * о византијском уметништву у јужној Италији,0 о политичкој историји северне Африке за време византијске владавине у њој6 и т. д. Ове књижевне и научне студпје као и наставнпчки рад његов у Нансију и препоручилп су Дила за прву катедру внзантијске историје на Сорбони. Једна општа византијска историја, опшпрно написана, према најновијим научним резултатима, још не постоји у Француској као 1п I у другнм земљама (не говорим о релативно добро пзрађеним мануелпма у Немачкој, Енглеској и Грчкој). Такву исторпју за сада је управо још и немогуће написати без довољних претходннх радова на детаљима њеним. Рад на политнчкој историји 1 Ка\ <“ппс. Еинје« (1' агсћно1о§1е ћу/.апНпе, Рапе 1880. - ЕПкЈе« 8Ш' Г асћшшвНаЦоп ћу/апПпе <1ап8 Г ехагсћа! <1е Кауеппе, РагЈ8, 1888. :! Ехсиг8Јоп8 агсћео1о^ЈС1иеб <“п (ћ-ссе, Рапз, 1890. 4 КарроИ 8Ш' с1еих пп881оп8 агсћесЛо&Јциеб <1ап8 I АГпцие <1и Хог<1. РаП8, 1Н94. 1.'аи ћугапЦп <1ап8 Г Паћ<“ теп<Нопа1е, Рап8, 1894. в 1/ ЛГпцие ћу/апНпе. ЖбГоЈге <1е 1а НотшаПоп ћу/апгте еп АГпцие (5 '3—7о1), Рапб, 1890.