Delo

Д Е Л 0 ( •> — Коме ли ће читав мал прппасти? — забринуто су се питали у чаршији, сједећн, на б^шпослнцн, пред дућанима и нсппјајући кахву. — Има ли нкога од рода? — Гдје јој је род? Њезини авлијашн још су ј(Ј више вољели радн тога. Свако јутро обилазили су је, или, ако ништа друго, провирпвали кроз прозор, да виде: је ли жива? Надали се, да ће оиај, који је најпрви прогласи мртвом, постати јој нашљедник. А сваки је желио, да то буде. Баба -Јована наслухивала је све свјетске разговоре н само се смјешкала. Нарочито јој се допадало, што се толико брину о њезину благу. Ипак у авлијаше није имала много вјере, те је сваку вече обоја врата чврсто закључавала и подупирала их гвозденим полугама, које је само за то купнла, А ипак иије хтјела на онај свнјет отићи, без завјештања и не давшн новац у сигурне руке. •Једне зиме, кад се осјети нешто слабија, три дана је гонила поиа — који се, Бог зна рашта, непрестано сакривао — да се споразуми с њиме. Најпошље га ухвати у црквеној авлији, са обојицом црквених тутора, Састала се сва тројица, унијели се један другоме у лице и живахно разговарају. — Добро јутро, — назва баба, сагнувши се, да пољуби попа у руку. Бог помог'о, — проциједи поп кроз зубе и прије иего је спустила усне на кожу му, трже руку натраг. — Три дана има како те тражим, оче, па... Оба тутора малко искоса погледаше на попа, Иоп поцрвеии и силно поче звецкати бројаницама. А што ћу ти? — запита набусито. — Шта имаш са мном? Пуно имам, — намнгну баба, отирућп се око уста чистим, бијелим јаглуком. — Говорнћемо о томе... Та знамо се ми, мој попо, добро... Поп отегну вратом, прогута пљувачку и поче се обазирати око себе, као да тражи нешто. Тутори га само нремјераху иогледима и згледаху се међусобио.