Delo

0 БРАЧНИМ ПАРННЦАМА '83 - . уј} кад један човек у једно ггсто време пма више жена, већ и када се један истн човек впше пута једно за другим женн. Хришћанска црква, ценећп строго начело моногамије, готово свагда је гледала с неким неодобравањем и на бракове, којп се закључују после смртп кога од сунружника. Још од самог почетка у црквп се развио појам о другом браку као о неком несавршенству у жпвоту хришћанском. Апостол Павле за удова лица велп, да је боље, када би она на свагда остајала у томе стању.1 Усвојнвши то гледиште, да поновнп браковн једног истог лица показују слабост људске прпроде, а задовољавање те слабости стоји у опреци с оним моралним савршенством, које се захтева од сваког хришћанина, те неким начином, дакле, рушн се јединство брака, — црква је ступање у нови брак, после смрти једног од супружннка, допуштала само под пзвесннм, дос-та строгим, ограничењпма п условима, сматрајући н такве бракове за многоженство. Многојетеже обележити гранпцу илн иовућп црту где отпочиње многоженство у овом смислу, јер у правилима то није тачно одређено. Као закониту границу ступања у брак Васнлије Велики спомиње другп брак инаводн, да ннсу достојни да се именом мужа н жене зову оне особе, које ту границу преступају, премда и овај другп брак он сматра само попуштањем људској слабости. У једном од својих правила (4.) напомнње, да се трећп брак назнва многоженством. Ове речи дају неко право претпостављати, да многоженство отиочпње од трећег брака, алп вероватније је да полазном тачком многоженства служи четвртп, а не трећи брак. Јер, и ако Василије Велики вели да трећи брак „назнвају многоженством“ (4. нр.) на том истом месту он разграничава та два појма кад каже: „за трећебрачне н многобрачне установљено је тако псто правило...“ (Љнћ); он на тај начин, дакле, трећи брак пздваја пз појма многоженства. Даље, односно трећег брака он напомпње, да се то не може назвати толнко браком колико „осуђеним блудочинством“, да на овакве стварп треба гледати као на „нечистоћу“ у цркви, али пх не треба подвргавати јавним осудама (у колико су ипак сношљивије, него ли разуздано блудочннство пр. 50.). 0 многоженству, односно о четвртом и осталим но реду браковима В. В., као што смо виделн, нзражава се миого јаче. Из тога излази вероватнпје, да је трећи брак само прелазнн 1 I Кор. VII, 8. 40. 6~