Delo

Д Е Л 0 82 вања; нз основа, дакле, руши идеју брака и ни у колико не одговара моралном достојанству човечје лнчности. Све ове ненормалне нојаве у области брачних односа, које впђамо ван хрпшћанства, могле су имати места само при ниском моралном ступњу ванхришћанског човечанства, на коме свести његовој оскудева впшп појам о достојанству човечје личности и признање њене моралне слободе. Када ,је пак хришћанство објавпло коначну победу духа над телом; када је оно личности човековој признало морално достојанство, које јој прнпада н то без обзира на разлику полова; када је указало на потпуну н чисту љубав као на битну основу брака и брачног жнвота онда је разуме се морао у сво.ј својој сили јавити се и онај захтев моногампјског облпка брака, којп, као што смо впдели, потпче пз саме идеје његове. Сасвим је природно, да брак са гледншта хришћанског учења ннје могао битп ни замишљен иначе, већ као тесна и потпуно искључива заједница само две личностн разнога пола. Према томе је све, што би ма којим начином могло нанети повреду овом начелу (моногамији), моралб бити изложено строгој осуди. Овај захтев хришћанства јасно је изражен у његовом учењу1 и православна црква, као вераи чувар еванђелског учења морала је разуме се тај захтев у погледу брачног стања очувати неповређен као закон еванђелски. У том смислу строго осуђују сваку повреду начела моногамије и канонски пронисн. „0 многоженству, као о делу животињском и сасвимнесвојственомчовечјемроду, вели Василије Велики, оци су прећутали. Нама се пак овај грех представља већп од блуда“ (прав. 80.) У црквеним правилима истпна мн не налазимо дефиницију многоженства, али смисао правила показује, да се нод тим појмом разуме не само оно стање, 1 Мат. 19, 5—6: „II рече: за то остаипће човјек оца својега п матер, и при.тијеппће се к жепп својој, п биће двоје једно тијело. Тако ннјесу више дво,ј»‘ иего једно тијело"; Марк. 10, 8: „II буду двоје једпо тијело. Тако нијсеу више двоје пего једно тијело": I Кор. 7, 2: „Алп због блуда сваки да има своју жену, п свака жена да пма својега мужа“: Ефес. 6,25,28—31: „Мужеви! љубите своје жене као што и Христое љубп цркву, н себе предаде за њу“. „Тако су дужнп мужевн љубити своје жепе као своја тјелеса; јер којп вуби своју жену себе самога л,уби. Јер нико не омрзну кад на своје тијело, него га храпн н гријс, као н Господ цркву. Јер смо удн тијела његова, од меса н.егова, н од костнју његовијех. Тога радп оставиће човјек оца својега п матер п ирнлијеппНе се к женп својој. и бпће двоје једно тијело.“