Delo

ХАЈНРИХ ХАЈНЕ 1б Хајне је оио својевољни нзгнаник, није хтео да жнви онде где је слободна реч спутана, с тога је отишао у Париз (1 маја 1831 г. оставио је Немачку), алн не да тамо беспослен седи, већ да ради. II он је радио доста и енергично, идругови, којп су остали у Немачкој да се боре нротиву реакције, имали су у њему вредна друга и помагача. Они су у штампи — колико је то могуће било — војевали противу реакције, викали на тиранију, и спремали народ на боље и срећније дане. Ти одушевљени млади људи, били су познати под именом „младе Немачке“. Чланови су били: Хајне, Лудвиг Випбарг, Теодор Мунт (1801 t 1861), Карл Гуцков (1811 t 1879), Хајнрих Лаубе (1806 t 1884) и Г. Кине. Прво Хајне, а доцније Гуцков, били су њени најзнатнији представници, од њих је Винбарг бпо најориђиналнији, а Лаубе је стајао под утицајем Хајнеовим. Теодор Вел говорећи о младој Немачкој, не спомињући Кина, овако карактерише чланове младе Немачке: Хајне је само јурио за лепотом н уживањем, кокетујући са слободом. У модерној немачкој литератури он је представник духовитости, а после њега долазе Берне и Винбарг. Хајне је био оглашен као краљ младе Немачке, али он је био краљ као /Кером Наполеон: „весело, весело“, била је његова владалачка девнза. Он је светковао литерарне бахаиалије, сркао је пектар и амброзију појезије, и при том се толико оппјао, да се његов хермелин вукао по прашини, а ејајна му круна спала с главе. Уз то жнвео је у својевољном пзгнанству, док су ос-тали трпели цензуру, забране, затвор и хиљаде других кињења. Хајне је био лакомнслен а безобзиран до крајности, добром впцу и лепој досетцц у стању је био да жртвује све, пријатеља, па п самог себе. Хајне је ступио на престо младе Немачке, али је и даље остао размажени љубимац муза, продужујући весело банчење, да је Гуцков био принуђен да прекине сваку везу између њега и младе Немачке, нарочито кад је Хајне написао ону књигу о Бернеу. И од тада је Гуцков био душа њена, он је био Молтке ове умне војске, која је ступила у борбу за велике политичке и социјалне идеје новога доба. Овом друштву одушевљених младих људи, који су ослобађајући се од старе романтичне школе пошлп другим путем, путем духовитости, — дао је име н лозинку Лудвиг Винбарг. Овај је п извикао Хајнеа за главу младе Немачке.